Sedim u jednom pariskom lokalu i pišem kolumnu. Večeras idem na Pitchfork Paris. Ići ću metro linijom 2, pa uzeti M5 – sve sam naučio. Grad je veliki, ali logičan. Podređen je onima koji u njemu žive, ali i onima koji kroz njega samo prolaze. Ja sam tu na dve nedelje. Nekome je to nedostižno, nekome malo, meni se čini dovoljno da ispunim obećanje podstaknuto stihovima Friendly Fires – One day, we’re gonna live in Paris…

OSTATAK KOLUMNE PROČITAJTE NA DIGSTER.RS