Nije me bilo neko vreme. Ispostavlja se da je pisati kolumnu teže nego što sam mislio. Možda zato što mi rerna služi za žu-žu, ne za džempere. (Jesam ovo već napisao?) Možda jer nisam imao primere kolumnista. Jedna opcija je aludirana Bradshaw, druga opcija Ćirilov.

Hteo sam da ponedeljkom radim intervjue, seo na špricer sa Bojanom Vunturišević i napisao tekst koji liči na ono što je Jovan radio u Blicu - Svi moji savremenici. Što je interesantno jer sam Jovana upoznao preko Minje Bogavac sa kojom je Bojanadona nedavno radila (muziku za Crvenu).

Odvažiću se da to okačim, možda već narednog ponedeljka.

Nezgodno je pisati o pop muzici. Stvar tako sveprisutna. Malo šta se svojata kao muzika. A opet joj se ne pridaje značaj. Možda baš zato što svako (misli da) na nju ima pravo. Primetićete da su ljudi uvređeni što recimo Madonnin album nije po njihovoj meri. Po principu - Odakle zabavljačima pravo da nam ne udovoljavaju. Nisu dužni da ti se sagnu čak ni kad im platiš kartu za koncert. Tvoje je da saznaš šta si platio. Na stranu što bi valjalo da znaš od sebe šta hoćeš. Mislim da se opet ponavljam. To uvek više govori o sagovorniku.

Šta sam još radio osim što nisam pisao? Slušao Róisín, naravno. Jamie xx, naravno.Tiefschwarz album Left se pojavio, taman nakon što ga je Ali svirao na 20/44. Active Child novi album. Na ulici najviše vraćam Diplovu neku traku sa CL u kojem RiFF RAFF lupa gluposti, ali vozi. Odlučujem da li mi se sviđa novi last.fm.

Bio sam na godišnjici klanice i saosećao se sa kriznošću scene i nedostatkom identiteta. Beograd krvari za klubom (u centru). Krv šiklja u slapovima, sve do reka. Jesen stiže, možda se odvažim još nešto. Jer, krvarim za klubom. Samo da popijem još koju dunju.

I još da nabacim boju tokom leta, i puno narukvica u raznim bojama. Ne one sutomorske, nego festivalske.

Poražen sam činjenicom da je Lady Gaga jela u restoranu u kojem ja neretko sedim. Hoću da budu nedodirljivi; Hoću i mir u svetu i da triple cheeseburger ne bude samo ovosezonski promo; Baš bi bilo strava da Luke Black uspe sa #HOTL kao Ana Ivanović na Roland Garrosu dvehiljadeosme, ali da mu ne dozvolimo posle da živi od stare slave nego da mu zabranimo gluten; Nekada mislim da je Mark Kozelek samo glas u mojoj glavi; Voleo bih da Enrique brzo ozdravi. Ne mislim na to što je ruke isekao. U glavu, u glavu da ozdravi. Kog se đavola hvatao za taj dron. I posle se krvlju crtao, kao da se devojčice na njegovim koncertima inače ne onesvešćuju; Carly Rae Jepsen mi je omiljeni indie artist, a drug kanađanin The Weeknd je sad guilty pleasure pop zvezda. O, moj blože!; OneRepublic je sutra?! Poštujem ih/Ryanna, ali ne vidim šta uživo nude; Nego, može li neko da mi kaže dokle više ova Fast&Furious fama. Kapiram da je to deo dugoročnog plana, ali pređimo na Neverland OST; ABBA se prevrću na Terazijama koliko je dosadna Evrovizija bila ove godine; Nisam #TeamPearl, ali joj je super EDM album; E, sad, pošto kolumna ne može da prođe bez konkretnog saveta - Dozvoli sebi da izađeš pre kraja koncerta ili predstave. I kockicu čokolade dnevno. I pivo. Mora da bude hladno; Znate li da je bio festival prošle nededelje u Beogradu? Pravi festival, služili su i burek. Indilu pozvali da pomete nakon. Hvala frère Konstrakti za čas francuskog; Molim vas, dajte Sari Jo bolje smernice. Onako vredno dete (sa onakvom fan bazom) ubedili da je fora da peva Piromanovu pesmu. A mnogo je vredna. Greota bi bilo da je odvuku Nachtwerk. I, kad smo već kod ispravljanja krivog Ibra, napišite Neveni Božović tekst pesme Feel, onako kako je moj deda harmonikaš skidao Bitlse iz perioda dok je svirao sa Silvanom - Aj džast vona fil ril lav, fil d hom det aj liv in;

@vojislavzapravo