Završila se još jedna sezona X Factor UK. Možda niste znali. Gledanost nikad lošija.

Ali, ovaj šou nije mrtav. Posebno nije gospodin Cowell.

Neću pomenuti ko je pobedio. Zapravo, izbeći ću sve spojlere tek završene jedaneste sezone jer znam da postoje ljudi koji će ove zime binge watchovati celu.

Hoću da kažem zašto je ovaj šou relevantan kada se čini da najmanje jeste.

Koliko ima uticaja na pop kulturu i koliko Simon doprinosi prvim mestima top lista čak i kada njegovi artisti nisu tamo.

Često se priča o tome gde su danas pobednici talent showova, ne samo oni koji su potpisali nešto za Syco Entertainment. Oni ljudi kojima nije obećan milion u kešu, već ugovor u određenoj vrednosti, što podrazumeva izdavanje i promociju singla ili albuma.

Garantuju ti da će sa tobom probati, ne garantuju da ćeš uspeti.

Svakog puta kada čujem: „Gde je danas Cveta Majtanović“, poželim da se izrežem Adnanovim diskovima. Posebno jer postoje solidni uspesi Elle Henderson, pa i Ane Bebić.

Baš me briga ko je pobedio i da li je uspeo, odnosno da li je publika glasala za pravu osobu.

Kao prvo, verujem da će se kvalitet probiti pre ili kasnije. Moram u to da verujem.

A, TV Show gledam da bih bio zabavljen.

Ove godine se to desilo, više nego prethodnih. Jedva sam čekao svaku novu epizodu.

Kako, zašto?  Jednostavno je. Simon je odrešio kesu.

Malo mu je prigustilo.

Nakon neuspešnog franšiziranja u Americi, nakon nekoliko privatnih skandala, nakon priče da je na ivici propadanja, zainatio se.

Sve je bilo isto kao prethodnih godina, samo sa boljom šminkom. Bukvalno.

Šminkeri su bolji. Bolje su frizure. Kostimi bolje šiveni. Scenografija bogatija. Koreografije zahtevnije.

Sezona je počela sa dosta glumaca amatera, nameštenih freakova i loše sceniranih zaboravljivih začina. To je verovatno doprinelo da se kasnije manje sumnja u „dramatične“ životne priče na koje se navlače glasači.

Ove godine imali smo sve klišee kao i u prethodnim, sa tom razlikom da se ovoga puta gledalac poštovao, pa se svako siroče pojedinačno pakovalo u šarenu foliju a bakina borba sa rakom je dolazila sa satenskom mašnom.

Dobili smo pobednika na kojem ne može da se zameri, sve i da vam je neko drugi bio favorit koji će ostati samo kao deo wikipedia stranice sa listom pobednika svih sezona.

Ali, jedan Cowellov potez biće pamćen.

Mark Ronson je bog i posvetiću mu ceo tekst jednom prilikom. Ali, sad ga uzmimo kao slučajnog učesnika koji je napravio strava pesmu a nažalost je na lošoj etiketi.

Ljudi iz Sony-ja, kao što to umeju samo ljudi iz Sony-ja, zamalo su nas oštetili za globalni hit. Pustili su pesmu na pojedinim medijima i na nekim tržištima još u prvoj nedelji novembra, a hteli da je čuvaju u Engleskoj do jedanestog januara.

Pre tog datuma, Ronson je sa Brunom Marsom trebalo da nastupi na sceni X Factora. Neko je tu nešto otkazao, pa je Simon odlučio da jedan od finalista nastupi sa tom pesmom. Sutradan ta verzija skače na prvo mesto iTunes UK , pa je bržebolje objavljena i originalna verzija. 

Problem dodatno nastaje kada se pogleda kalendar. Mark Ronson će izgleda ove godine biti prvi tokom božićne nedelje. Christmas Number One je prestižna titula koju obično nosi neki humanitarni singl, ili skorije, muzika za John Lewis Christmas TV ad. Dira se englezima tradicija, eto pometnje.

Pedesetpetogodišnji dečak Simon sedi na svojoj plaži sa svojom devojkom svojim sinom i ima onaj svoj kez. Pomeo im je svima planove. To je dobro. To je važno. Da takve stvari mogu da se dešavaju.

Nedavno sam slušao tu prepametnu tinejdžerku Lorde koja je pričala o muzici danas. Pričala je sa iskustvom jedne stogodišnjakinje da ljudi danas imaju više moći nego ikada. Biraju šta će da slušaju. Da li će muziku preslušavati ili posedovati. Klikću i skroluju i tako diktiraju. Ako ti se ne sviđa radio, idi na internet. Lorde nije pop zvezda po kriterijumima top chartova, ali je na prvim mestima tih top chartova. Jer je broj pregleda na youtube-u naterao radio da je uvrsti na svoje plejliste. 

Imamo smartphone u rukama, imamo moć u rukama. Svako od nas, a tek Simon Cowell.

Nema on toliko istančan sluh, ni oko. Ne prepoznaje on zvezde olako, već potencijal. Ume da vidi ljude koji žele da napreduju  i onda sa njima radi. Ono što je jako važno je da je konstantan. Napravio je desetine projekata pre Il Divo, pa probao sa mnogo dečaka pre nego uspeo sa One Direction.

Ove sezone je izgledao kao da se dobro zabavlja i čini se da će pored sve lošije gledanosti nastaviti da gura svoju priču. Čim to radi, to znači da postoji interes. Što znači da je priča o gledanosti besmislena. 

Da, finalni vikend je imao rekordno malu gledanost. Strictly Come Dancing je imao 1.5 miliona više. Ali, koliko naslova su imali britanski mediji kada se desila navodna Stevie Chloe afera. Koliko pažnje su dobili nastupi koje su imali Ed Sheeran, Sam Smith, Olly Murs, Demi Lovato, Nicole Sherzinger, Take That... 

Koliko se ljudi uključilo da gleda manje je bitno od broja ljudi koji su downloadovali pobednički singl ili bilo koju izvedbu iz arene. Važno je koliko karata će se prodati na koncertnoj turneji finalista. I sve ono što će se dešavati kasnije.

Nepristojno je zamerati čoveku koji je godinama beležio nezamislivu gledanost, to što ga je sada gledalo samo osam miliona. 

Prošlih godina su pričali da je The Voice gledaniji, ove se upoređuje sa SCD.

Moramo imati u vidu da je X Factor već deceniju the one to beat, pa naravno da nekad neko i uspe.

Volim Cowella. Jer, i on je sam provalio odavno da ima mnogo ljudi koji mogu da iznesu zahtevnu notu.  I, svi bi želeli da se obogate na brzinu. Ali, malo ko je spreman da se za to i potrudi.

Godinama unazad, Simon insistira ako je neko ambiciozan i vredan, ali ujedno i fin. Cowell i ja imamo sličan sistem vrednosti. Jedna je od najvećih diva u industriji zabave, ujedno je i iznad toga.

Što se X Factora tiče, sprema se dvanesta UK sezona, postoji šansa da će FOX skinuti sa leda USA verziju. Pobednički singl prodao se u taman toliko primeraka da se sam isplati. Posle turneje finalista, sigurno nam stiže jedan dobar album.

X Factor je i dalje zabavan šou, Simonova zlatna koka ali i platforma za ne samo talentovane već i vredne izvođače.