Rihannin album čini se kao stara vest, kada se pogledaju dešavanja prošle nedelje. Beyonce je ponovo iznenadila, Kanye ostao dosledan. Hteli ili ne, igramo kako nam sviraju.

 

Anti se strimuje, Formation se downloaduje, The Life Of Pablo se iščekuje.

 

Zeyn odlično prolazi sa svojim prvim solo singlom, svet i dalje pokušava da ubode notu sa 25, za Bieber fever još nema leka. Ali, ove nedelje fokus kolumne je na tri nezaustavljive sile, na najvidljivije, najuticajnije osobe u industriji zabave.

 

 

U svetu koji se sve više deli na crne i bele, sve postaje crno ili belo.

 

Moj tekst povodom Rijaninog albuma stvorio je potrebu kod ljudi da mi priđu i izraze negodovanje. Bilo je tu unošenja u facu i nekoliko kažiprsta u vazduhu. Siguran sam da je bilo srednjih prstiju podizanih iza leđa. Ostaviću po strani činjenicu da me raduje svaki prihvaćen poziv na razgovor, kao i to da su ljudi toliko strasni po pitanju svog popa. Hteo bih da postavim pitanje, gde su se izgubile nijanse i pravo na kritičko mišljenje, posedovanje logike. Ne mislim da sam rekao išta loše o Rijani. Ispostaviće se, problem je što nisam rekao ništa dobro o njoj. Ne dobro, nego DOBRO! ODLIČNO! BOLJE OD TOGA! NAJBOLJAAAAAAAA! CAAAPSSS LOOOCKKK! DRRRRŽIIII TOOO DUUUGMEEE NAAAA TAAAASTTAAAATTUUUUURRRRRIIIIIII!

 

Jer kako drugačije da znamo da ti je stalo?

 

Da pročitate ostatak kolumne kliknite OVDE.