Zanimljivosti

28.04.2015.

'90s: iscurela decenija, zbrisana POP kultura Devedesete - lepa ili ružna sećanja?
foto: YouTube screenshot
'90s: iscurela decenija, zbrisana POP kultura

Deo prvi

Dok je mlada oznojana tela širom prestoničkih diskaća gibao ritam, i energiju im crpeo ples, u tom istom, glavnom, belom gradu valjalo se belo, prosipalo olovo i šikljala je krv. Antonimi koji bi trebalo da se odnose na isto, opisivali su različite socijalne sfere. Mainstream je bila  homogena pop muzička scena, a underground bili su isprani mozgovi, žestoki momci ogrezli u kriminalu. Kad u noćnom klubu u jednoj času vidiš vrtlog, smrt i mrak, beznađe i strah, a kroz drugu hrpu entuzijastičnih pozitivnih i avargandnih klinaca punih života i pesme, onda dobiješ pletenicu apsurda, deceniju nezaborava..
Popularne melodije jednog razdoblja, zasnovane na dance pokretu i skromnim ljubavnim stihovima, bile su prijemčive svima. Ljudi različitih ukusa, zanimanja, statusa, i doba pevušili su ove  u uho brzoulazeće, zarazne pesmičke u svakakvim situacijama… Dok su se vozili na posao u kolima, spremajući nedeljni ručak, na izletima,  tokom kartaških igara sa prijateljima… Paradoks jedne decenije bio je kao neki vid bega od stvarnosti. Izduvni ventil pod pritiskom okolnosti koje gnječe. I dok smo na licu pravili odvratnu girmasu nakon ispijenog gutljaja crnog pića iz one prve čaše, za drugi rukav vukla nas je epidemija ritma… Nastala je groznica…. A jato mladih, nadobudnih orlova i sokolova divljalo je na podijumima diskoteka u podnožju scene suverenih vladara - Dr Iggyja, Dee Monka, Funky G, Bakija B3, Colonije i Energije….
 Bilo je to specifično stvaralaštvo i fascinantna hrabrost mladih ljudi da preuzmu ulogu svedoka tog vremena. I pored mnogo pobrojanih izvođača, postojali su neki pojedinci i još više skupina, koji su se imidžom i kontroverzama odlepili u sam vrh muzickih top-lista uzdrmane zemlje u tranziciji. A to su recimo …

MOBY DICK

Kum (Padrino) ovog prvobitno muškog sastava bio je Herman Melville, pošto je bend dobio ime po velikom, belom kitu ulješaru Mobi Diku iz njegovog istoimenog romana. Ubrzo nakon osnivanja  i prvog albuma “Kreni”, doživeli su malu transormaciju jer im se pridružio ženski vokal i nakon toga na temelju tog dueta grade imidž do kraja karijere. Dugokosi frontmen i muški pevač, Srđan Čolić, sa zanosnom plavojkom lepog glasa, Anom Stanić, koju ’98. godine menja Aleksandra Perović, koja je lako i brzo stopila u ugiranu, već postojeću mašinu. Eksploziju na muzičkom nebu napravili su drugim albumom “Moby Dick”, koji se prodavao i išao kao ćeten alva. Možda zbog kontraverzne numere “Kralj kokaina”, koja je izazvala burne reakcije, i različita tumačenja zbog svoje dvosmislenosti. Zapravo, Srđan je besom ispisao ovu numeru, ogorčen zbog ružnog, narkomanskog trenda omladine i okruženja. Posvetio ju je bivšoj devojci, koja je otišla upravo  sa jednim iz te sorte. Usledili su uspešni nastupi, koncerti u krcatom Sava centru, al’ i novi album “Nostalgija”, koji je takođe izrodio mnogobrojne hitove. Početkom nove decenije, veka i milenijuma priča ove grupe zaokružena je albumom “Hotelska soba”. Inspiracija je iscurela… Srđan nastavlja svoj put kao studijski menadžer i producent, pozajmljivao je i glas u sinhronizaciji crtaća, a Ana nastavlja solo karijeru. Ali hajde da se prisetimo nekih hitova! Iako su ove pesme uglavnom komercijalne, one su pisane iz duše, emocijama, pa se svakako mogu svrstati pod umetnost. To je tako jer je gotovo svaka posvećena nekome. Pričali smo već o svakako najvećem hitu “Kralju Kokaina”, i objasnili da je posvećen okruženju i curi. Pesmu “Nostalgija”,  Srđan je posvetio svome ocu i ona je zamišljena tako kao da majka peva te stihove svom suprugu, ocu autora. Numera “Padrino”, kao što joj ime govori, postvetio je svome kumu, ali ne kumu grupe, gore navedenom piscu, već pravom, koji je sada daleko. Tu su još mnoge, predobre stvari kao što su “Ljubomoran”,” Dužna si mi ostala”, “Ubio sam čoveka zbog tebe”,”Nostalgija”, “Nema nas više”, “Poludeo sam”, “Hotelska soba”… Ipak, za svoje najuspešnije delo, Čolić izdvaja pesmu “Svatovi”, između ostalog jer je u jednom novosadskom restoranu za nju dobio verifikaciju od svog pesničkog uzora lično – Đorđa Balaševića.

OSVAJAČI

Hevi metal bend, koji zbilja nije imao mnogo dodira sa dance ludilom tih dana, ali koji je svakako obeležio deceniju o kojoj govorimo. Bend osnovan na samom početku, baš ‘90.godine, autentičnim, tvrdjim zvukom bio je dostojan predstavnik alternativne scene toga doba. Sjajni albumi “Krv i led” i “Sam” iz ’90. i ’95. iznedrili su mnoge lepe pesme kao što su “S kim čekaš dan”, “Gde da pobegnem”, “Marija”, “Maska”, “Krv i led” , “Možda nebo zna”, “Pronađi me”… Sa spečificnim, visokim glasom, dugom, plavom grivom, odeven najčešće u crnu kožu, frontmen Zvonko Pantović, svima poznatiji kao Čipi, bio je  maskota ovog interesantnog sastava, koji se rasformirao ‘97. Posle kraće pauze od dve,tri godine Osvajači se vraćaju  i to kako! Skroz neočekivano, iznenadili su sve i napravili potpuni haos u javnosti  pojavljivanjem u Grandovoj novogodišnjoj emisiji, na dočeku novog milenijuma, sa numerom “Teče vino crveno”, koja postaje simbol ovog benda, spona sa publikom, prva asocijacija, i zasigurno njihov najveći, komercijalni hit. Posle te velike bombe, nisu se naročito aktivirali, tako da su to bila ujedno i poslednja autorska i javna pojavljivanja ove skupine.

KNEZ

Uvek nasmejani Cetinjanin, koji je na put jednodecenijske, više nego uspešne solo karijere, sobom poneo  kofer prepunjen iskustvom. Iako potiče iz muzičke porodice, njegov otac želeo je da mu sin uči pravo, da bude advokat. Ali umetnička crta u njegovom nasledniku nikad nije izbrisana, i kao da je sudbinski bilo određeno da i on živi od pesme. Prvi javni nastupi desili su se još u najranijem detinjstvu, kada je Nenad imao svega šest godina, na festivalu “Naša radost” u Podgorici. Ubrzo postaje i solista u dečijem horu Suncokrili, a u srednjoj školi osniva i svoj prvi bend koji se zvao Visoka frekvencija. Za vreme te grupe nastale su pesme “Ti si kao magija” i “Da l' si ikada mene voljela”, koje su ga kasnije proslavile. Sa orkestrom Montenegro, gde je nastupao sa svojim ocem Milijem, odradio je mnostvo koncerata i stekao ogromno iskustvo i lepu podlogu za budućnost. Knez je brusio zanat i u bendu Moon, sa kojim je nastupao u raznim hotelima, širom crnogorskog primorja. Na poslednjem velikom festivalu “Mesam”, debitovao je kao solo pevač sa već pomenutom pesmom “Da l' si ikada mene voljela”, a dve godine kasnije po takođe navedenoj numeri “Ti si kao magija” izdaje i prvi album za PGP RTS. Ti hitovi su se vrtoglavo brzo zavrteli u narodu i puštani su u svim diskotekama u zemlji. Na osnovu pop-dence ritma, Knez je dodatno udario lični pečat, doneo je jedan mediteranski prizvuk i nijanse italijanskih kancona. Često su tako i zvučali nazivi njegovih pesama – “Litar vina mia bella signorina”, “Tina Bambina”... Tu su se naravno ređali hitovi kao što su “Jednom mila”, “Nijedna žena na svetu”, “Kad nekog ludo zavoliš”, “Ni treptaj ni suza”… Mnogi kažu najlepša, ali svakako najspečificnija pesma, je ljubavna balada “Bubamara”, gde kao gost stihove do refrena recituje naš proslavljeni glumac Branislav Lečić. 2000. godine sa pesmom “Vjeruj” odnosi pobedu na Budvanskom festivalu i to mu je ujedno i poslednji hit, iako je u narednoj deceniji imao par ne tolko medijski zastupljenih numera. Stoga se i nisu značajije probile. Knez je svakako bio naš najpopularniji pevač ‘90ih godina i ostavio veliki trag na pop muzičkoj sceni. U prilog tome, govore brojne nagrade koje je ovaj pevač osvojio u tom periodu - Oskar popularnosti, Melko, Zlatna palma, Zlatni hit (TV Novosti), Zlatna kaseta (NS Plus) …

 

 

 

 

 

Ostavi
komentar

Povezano