Najpoznatiji deo muzičke karijere Srđana Šapera je onaj koji je proveo kao član rokenrol benda „VIS Idoli“ koji je, iako je postojao samo četiri godine, ostao zapamćen kao jedan od najoriginalnijih jugoslovenskih i srpskih bendova svih vremena. Takav status obezbedile su mu neobične hit pesme „Maljčiki“, „Retko te viđam sa devojkama“, „Zašto su danas devojke ljute“ i „Čokolada“, autentičnost i višeznačnost albuma „Odbrana i poslednji dani“, te lucidne metode promocije svog rada. „Idoli“ su postali i jedna od naših najobrađivanijih grupa: njihove pesme su snimili „Eva Braun“, „Kristali“, „E.N.I.“, „Ništa Ali Logopedi“, „Zorana i Bjela“, „Petrogradski Ludi Đak“, „Trubački orkestar Bojana Ristića“ i mnogi drugi.

Korene Šaperovog interesovanja za muziku moguće je pronaći u gimnazijskom druženju sa Vladom Divljanom, sa kojim je uz gitaru i šaroliki repertoar u raznim prilikama zabavljao društvo iz škole. Drugi važan čovek za Šaperov ulazak u svet rokenrola je fakultetski prijatelj Nebojša Krstić, na čiji nagovor krajem 1979. godine ulazi u novoosnovani bend „Dečaci“, a nedugo zatim im se pridružuje i Divljan. Uskoro iza „Dečaka“, u ulozi medijskog promotera, staje beogradski umetnički fotograf Dragan Papić koji snima neobične art-akcije ove trojke i objavljuje ih po tadašnjoj omladinskoj štampi. Iako Papićeve fotografije benda „Dečaci“ uskoro počinju da objavljuju i visokotiražni listovi poput „Politike“ i „Duge“, novinari uglavnom tada nisu znali šta predstavlja ova tajanstvena trojka: umetničku grupu, rokenrol bend ili štos mladića iz kraja.

Bendu „Dečaci“ se početkom 1980. priključuju se Divljanovi prijatelji, muzičari Zdenko Kolar i Boža Jovanović. Kao svirački kompletiran kvintet, „Dečaci“ su u proleće 1980. godine promenili ime u „VIS Idoli“. Jedna od prepoznatljivosti benda bila je i obnova rokenrol zvuka iz vremena njegovih pionirskih dana u Jugoslaviji, pa otud u nazivu benda i ovo VIS, vokalno-instrumentalni sastav.

Mesec dana po osnivanju „Idoli“ su se našli u studiju na snimanju prvog izdanja. Singl „Pomoć, pomoć / Retko te viđam sa devojkama“ pojavio se u prodavnicama u junu i to kao poklon uz redovni broj časopisa „Vidici“. Bio je to jedan od prvih nezavisnih singlova u SFRJ, objavljen izvan državnih diskografskih kuća. Krajem meseca „Idoli“ su održali  i prvi koncert. U Studentskom kulturnom centru nastupili su u sklopu grupnog maratonskog koncerta u kome su se predstavile nadolazeća imena tzv. novog talasa: „Električni Orgazam“, „Šarlo Akrobata“ i mnogi drugi. „Idoli“ su koncertnim repertoarom brzo osvojili publiku. Početkom februara 1982. za „Jugoton“ izlazi njihov drugi singl „Maljčiki / Retko te viđam sa devojkama“. Strana A ovog singla donela je „Maljčiki“, možda i najveći hit „Idola“ i pesmu kojom počinje autorska saradnja između Šapera i Divljana. Slatko-ironična priča o mladim herojima socijalističkog udarništva ubrzo se probila na čelne pozicije domaćih top lista, a krajem decembra pobedila je u izboru za pesmu godine. Interesantno je da se lider jugoslovenske rokenrol grupe „Bijelo Dugme“ Goran Bregović  ponudio da producira singl „neodoljivo šarmantne i blesave grupe iz Beograda“. Mesec dana kasnije izlazi „Paket aranžman“, kompilacija kojom je „Jugoton“ predstavio vodeće grupe beogradskog novog talasa: „Električni Orgazam“, „Šarla Akrobatu“ i „Idole“. „Paket aranžman“ je do danas zadržao status jedne od najcenjenijih grupnih ploča domaćeg rokenrola. Izdanje je donelo 11 pesama, od čega četiri od benda „Idoli“: „Amerika“, „Plastika“ i dve pesme tandema Šaper-Divljan: „Maljčiki“ (verziju snimljenu pre one sa drugog singla) i „Schwüle Über Europa“ (Omorina nad Evropom), koju je Šaper otpevao na nemačkom. Nakon ironizovanja domaće rusofilije u „Maljčikima“, „Schwüle Über Europa“ se bavila jugoslovenskom germanofobijom.

U proleće 1981. teško da je bilo moguće naći jugoslovenski list koji nije pisao o „Idolima“. Omladinska štampa u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, , objavljivala je njihove intervjue i fotografije na naslovnim stranama.

Srđan Šaper je za naredni album „Idola“, visokotiražni mini LP „Idoli“, napisao dve pesme: „Zašto su danas devojke ljute“ i „Ime da da“. Evergrin pristupom ispunjenim romantikom, zanosom i lepršavošću, „Idoli“ su pomalo razočarali one koji su očekivali političke provokacije sa ranijih izdanja, ali su zato dobili na hiljade novih slušaoca. „Ime da da" jedna je od numera kojom se Yu rok momenat može ponositi“, pisao je tih dana muzički magazin „Džuboks“.

Sledeći album iz 1982. „Odbrana i poslednji dani“, nazvan po istoimenom romanu Borislava Pekića, u gotovo svim tadašnjim, a i kasnijim izborima proglašen je najboljim albumom te godine i najboljim jugoslovenskim rokenrol albumom svih vremena. Na ovoj ploči Šaper je prvi put potpisan kao koautor nekih pesama sa Nebojšom Krstićem i Vladom Divljanom, a ispod dve samostalno. „Odbrana i poslednji dani“, jedan od prvih konceptualnih albuma domaće muzike, opisivana je kao monolitno umetničko delo bez ijedne loše pesme. Neki od ključnih idejnih i tematskih slojeva ovog albuma - rađanje i umiranje, odrastanje i sazrevanje pojedinca kroz njegov odnos prema religiji, istoriji i nacionalnom kolektivitetu - i do danas se otkrivaju. Jedna recenzija iz novijih dana ovaj album opisuje kao „trenutak u kome su „Idoli“ nadmašili ne samo sebe i svoje mogućnosti, već su zasenili i čitavu istoriju Yu roka“. Zahvaljujući ovom albumu, „Idoli“ su 1983. u glasanju nekoliko prestižnih evropskih časopisa („Actuel“, „The Face“, „Wiener“...) uvršteni u 10 najperspektivnijih rok izvođača Evrope, zajedno sa „Depeche Mode“, „Falkom“, „Yello“, itd.

Iste godine „Idoli“ snimaju svoj visokokomercijalni i, ispostaviće se, poslednji album „Čokolada“. Ispod svih pesama je potpisan trio Šaper-Divljan-Krstić. Tematski, to su uglavnom sentimentalne balade sa ulaskom u teritorije rokabilija i fanka. Uz hitove „Tiho, tiho“, „Bambina“ i „Radostan dan“, najslušanija pesma najprodavanije ploče „Idola“ bila je istoimena „Čokolada“. Tačan tiraž ploče nikada nije utvrđen, ali neke procene sežu i do 350.000 kopija.

Jedan od najvećih Šaperovih hitova ugledao je svetlo dana 1984. godine, par meseci nakon raspada „Idola“. Bila je to pesma „Bejbi, bejbi“ koju je snimio za potrebe filma „Davitelj protiv davitelja“ Slobodana Šijana, a u kome je igrao jednu od glavnih uloga, neurotičnu rok zvezdu Spiridona Kopicla. Od Slovenije do Srbije, pesma je kasnije doživela četiri obrade. Nažalost, pesma nikada nije objavljena na ploči ili disku, i postoji samo na filmu u izvođenju izmišljene grupe „VIS Simboli“.

Srđan Šaper 1986. sa Nebojšom Krstićem osniva bend „Unutrašnja Imperija“ i naredne godine objavljuju album „Poslednja mladost u Jugoslaviji”. Muzički opisivana kao „andergraund pop“, ploča je nastala kao plod Šaperovih i Krstićevih razmišljanja o kraju bezbrižnih dana nekoliko prethodnih generacija jugoslovenske omladine i dolasku ozbiljnijih vremena.

U to vreme Srđan Šaper počinje da piše muziku za druge izvođače među kojima su Zorica Kondža, Grale Vuk i Bilja Krstić. Takođe, tada kreće sa komponovanjem za reklamne džinglove, radio i televiziju. Radio je muziku za TV dramu „Šumanović - komedija umetnika“ Borisa Miljkovića i Branimira Dimitrijevića.

Šaper i Krstić su 1995. sa Zoranom Kikijem Lesendrićem osnovali bend „Dobrovoljno Pevačko Društvo“ koji je iste godine snimio album „Nedelja na Duhove”. Šaper je na tom albumu kompozitor i tekstopisac nekih od pesama po kojima je ovaj album poznat: „Čekaj me”, „Zemlja”, „Sestrice mala”, itd.