Engleska pevačica i kantautorka Shura je napokon izbacila svoj debitantski album. Zove se "Nothing’s Real" i pomalo deluje nestvarno. Meni barem. Iako sam uhvatio sebe da poslednjih par godina postajem fan zvuka osamdesetih, u doziranim količinama, ovaj album je uspeo da me gurne preko te ivice. Ima taj zvuk, stavlja vas u to raspoloženje, a opet je izuzetno moderan.

Alexandru Denton, kako joj je pravo ime, sam prvi put primetio krajem 2014-te. Slučajno sam naleteo na njenu pesmu Touch, negde na tambleru, misleći da će tu i ostati. Ne kao one-hit wonder, nego jednostavno jedna pesma, nekako je dospela u etar, i to je to. Možda je zbog spota primetilo toliko njih. Konceptualno, ali jednostavno, prikazuje nekoliko ljudi koji se polako ljube. Ona s njim, ona s njom, on s njim. Prikazuje pravu ljubav. U stvari, ostala je zbog pesme. Savršeno isproducirana, sa jednostavnim ali ozbiljnim tekstom, Touch je pesma koju bih želeo da čujem i pet minuta pred smrt.

Album otvara pesmom Nothing’s real, ako ne računamo intro. Ova pesma je nastala kao rezultat njene hospitalizacije usled paničnog napada. Na prvo slušanje to nikada ne bih rekao. Zvuči kao pravi hit osamdesetih koji bi išao dok koračate gradom, lagano obučeni ispod teških teksas jakni, sa masivnim kožnim narukvicama ako ste muškarac ili šljokičavim dodacima ako ste žena. Mada moglo je i obrnuto, ipak su to osamdesete. Tekst  jako dobro oslikava kako je to kada se nađete na ozbiljnom mestu u vama nejasnim okolnostima. Ima tu težinu paničnog napada a opet tu pitkost zvuka osamdesetih.

Disko žurka se nastavlja pesmom Indecision. Opisuje scenu koja se realno dešava u skoro svakom izlasku. Neko vam se sviđa, neće da vam priđe i mislite da će se neodlučnost rešiti alkoholom. On ima njenu ljubav a možda je uopšte ni ne vidi. Od prvobitnog straha da će Shura biti skrajnuta kao gay artist zbog pesme Touch i celog dojma, a i samog njenog priznanja, ova pesma se obraća muškarcu. Ovaj album se obraća svima. Zato, molim vas, nemojte muzičare nikada deliti na gej i strejt.

Pesma What Happened to us? nastavlja žurku i u dnevnom terminu. Ne morate se samo osećati lepo i poletno pred grad, to možete činiti tokom celog dana. Pesma govori o putanji jednog odnosa, od prvih najlepših utisaka do zaborava koji vam nije jasno kako se desio. You were somebody to me once / But now you're a fiction / Somebody I made up. Svi smo se zaljubljivali, svi smo idealizovali.

Omiljena pesma sa albuma mi je definitivno Make it up. Ova pesma ide na toliko mesta ili barem meni otvara još više mogućnosti u glavi. I ona sama se pita da li ponekad izmišljamo. Ali ne u domenu laži, već u stvaranju našeg sveta. Sa druge strane, može se odnositi i na odlučnost. Da li smo ikada tačno odlučili šta želimo da uradimo. Da li smo se samo probudili u pola noći i promenili mišljenje. Da li smo sigurni? Na jako dobar način Shura provlači motive mentalne stabilnosti kroz svoje pesme. Ako ih slušate pažljivo možete čak i razumeti kako se oseća osoba kojoj se mozak sapliće o samog sebe, koja iako ćuti – izgovara mnogo, i davi se u svojim mislima.

Zatvoriti album sa dve pesme, koje zajedno traju dvadeset minuta, je danas prava retkost. Definitivno se vidi sloboda koju joj je izdavačka kuća pružila, što je ona i sama priznala. White Light i The Space Tapes su filmovi za sebe. Zanimljivo je da je Shura počela svoj kreativni proces tako što se zainteresovala za editovanje i uređivanje klipova i filmova. Pored spota za Touch, to vidimo i u njenom performans filmu "Three Years". Takođe me je iznenadilo i to što su joj predviđali zavidnu fudbalsku karijeru, kao i to što je svoje lirske sposobnosti razvila putujući kroz prašume Amazona. Nije potrebno da Mumford & Sons obrade tvoju pesmu da bismo bili sigurni da će Shura sa nama dugo ostati. A i da ne ostane, ovaj album mi je i više nego dovoljan.

Album u celosti poslušajte ovde.  

Stefan Gavrilović