Za manje od mesec dana, svetlost dana ugledaće prvi album u karijri jednog momka koji je sve podredio muzici i radio godinama da bi se ovaj dan dogodio. Ko je on i kakvu muziku pravi saznajte u intervjuu koji je dao za MjuzNews:

MjuzNews: Dugo vremena bavio si se paralelno filmom i muzikom. Muzika je pobedila. Zašto i šta muzika predstavlja za tebe?

Žarko: Muzikom se bavim od malena i napokon osećam da sam dovoljno naučio i sazreo da mogu da se tome apsolutno posvetim. Muzika mi priža priliku da glasno i jasno govorim o svojim emocijama, strahovima, željama. Ne postoji nešto čime bih mogao da poredim euforiju koju osećam kada moram da prespavam novu pesmu i to iščekivanje da li će mi i ujutro kada je ponovo odsviram zvučati onako dobro kao sinoć.

Za film će mi trebati još vremena, mislim da ću se time baviti kada budem malo zreliji jer zahteva više strpljenja nego što imam, a za to planinarenje ipak treba i puno finansija do kojih ne mogu doći trenutno.

MjuzNews: Kao i mnogi mladi ljudi otišao si iz Srbije. Kako ti Amerika izgleda sada kad tamo živiš a kako ti je izgledala iz Srbije?

Žarko: Ne mogu da kažem da tamo živim, još uvek sam Beograđanin, a u Ameriku odlazim i vraćam se. Ja tamo vidim priliku za sebe, svoje ambicije i što je najvažnije mislim da se uklapam u tu sredinu mnogo više nego u Srbiji. Tamo se osećam kao kod kuće i svaki put kada se vratim tužan sam i jedva čekam da odem ponovo. Proces „preseljenja“ u bilo koju stranu zemlju nije jednostavan i traje dugo kada nisi u poziciji da nešto „izmuvaš“ kao što i ja nisam, tako da zapravo čekam još uvek pravu priliku da se tamo „skrasim“ i još uvek biram „svoju Ameriku“, jer su Njujork, Sijetl ili Teksas različite sredine isto kao i Evropske zemlje međusobno, jedino je jezik svuda isti pa je lakše prilagoditi se. Moram da kažem da mi izgleda isto onako kako sam i mislio da izgleda. Nikada nisam imao nerealne opsesije obećanom zemljom iz holivudskih filmova niti sam verovao u glupu propagandu o trulom kapitalizmu zapada, jednostavno to je zemlja velikih mogućnosti za one koji su vredni, ali jako surova za one koji se ne prilagode. Ja sam u svojoj mašti „odrastao u toj zemlji“ i od prvog dana kada sam izašao iz metro stanice kod Medison Skver Gardena i ugledao tu strašnu džunglu Njujorka, pa do letos kada sam imao snimanje u malom predgrađu provincijskog Oklahoma Sitija sve je upravo onako kako sam i mislio da će biti. Ali još uvek gledam da pronađem sebi idealan ćošak da ne bih pogrešio.

MjuzNews: Koliko je rada potrebno da bi se došlo do tog magičnog trenutka kad potpišeš ugovor sa produkcijskom kućom iz Amerike?

Žarko: Pa mislim da je potrebno više sreće, jer uz sav rad meni je trebalo preko 6 godina konstantnog slanja snimaka izdavačima da bi počeli da mi odgovaraju i pregovaraju. Naravno, sve te godine radio sam na tome da mi pesme budu što bolje i proučavao muzičku industriju da bi znao šta da radim sa njima J. Iskustvo me je naučilo da prvo moraš tačno znati kome želiš da se obratiš kada je tvoja muzika u pitanju, i onda tek da dođeš do potencijalnog izdavača. Video sam i mnoge koji su uz dosta sreće uspeli i sa vrlo malo truda i sada smo svi ljubomorni na njih dok prolivamo znoj.

Ali mislim da svakome ko zna šta želi i na tome vredno radi mora doći makar jedna prilika da to pokaže. Ja nisam imao raznovrsnu izvođačku karijeru da bi me neko zapazio kao zabavljača, već sam želeo da do toga dođem kao songwriter, što je malo duži i dosadniji put.

Na kraju se tržišna potreba jednog izavača poklopila sa mojim potencijalima i došlo je do saradnje. Sve se na kraju svodi na to da budeš na pravom mestu u pravo vreme.

MjuzNews: Puno vremena provodiš u Sijetlu a ipak, tvoj zvuk je na liniji glam roka, Bon Jovi-a i Brian Adamsa a ne grunge-a, Nirvane i Perl Jam-a. Kako si se odbranio od depresivne alternative i grunge zvuka?

Žarko: Pa i Seattle scena se promenila, nije više onakva kakvu je pamtimo iz devedesetih, ali mene grunge nikada nije privlačio verovatno zato što sam suviše miran, mada mi je jedan od omiljenih bendova Foo Fighters. Sve je to rokenrol, a taj izbor melodijskih rešenja koji će kasnije zapravo odrediti razliku među tim srodnim žanrovima verovatno dolazi iz podsvesti. Ja sam odrastao uz rokenrol scenu 80tih, uz Adamsa i Bon Jovija tako da mi je taj izbor harmonija duboko urezan u podsvest svaki put kada uzmem gitaru u ruke da pišem novu pesmu. Opet sve to pokušavam pre svega da uklopim sa raznim uticajima iz pop, kantri ili bluz muzike, tako da ipak na kraju krajeva moram da budem etiketiran kao pop songwriter, što je verovatno šira slika i daje više prostora i za kreativno manevrisanje i za širu publiku. U Sijetlu su sada popularni neki novi talasi koji ovde nisu još primećeni, ali mi se nisu uvukli pod kožu verovatno zato što poslednjih godina konzumiram uglavnom bluz i kantri. Ja bih najviše voleo da sam alternativ rock muzičar poput bendova Vertical Horizont ili Dishwalla, ali sam jednostavno suviše kasno naleteo na tu muziku da bi se kodirala u meni (ili samo nisam dovoljno kulJ). A sam Sijetl je danas moderna metropola i grundge je evoluirao u neke nove žanrove. U svakom slučaju čini mi se da tamo ima prostora za svakakve muzičare, jer je Sijetl izuzetno živ grad kada je muzika u pitanju i ima raznoliku publiku jer ljudi iz cele Amerike i sveta danas idu u taj grad da rade dok je ta „grundge depresija“ bila aktivna kada nije bilo dovoljno posla.

MjuzNews: Šta je tvoj kec iz rukava koji će ti pomoći da isplivaš i izdvojiš se iz mora talentovanih ljudi koji pokušavaju da uspeju isto kao i ti?

Žarko: To je teško pitanje svakako. Ja želim da mislim da je činjenica što sam toliko svestran kao songwriter/izvođač/muzičar/filmmaker nešto što može da mi da priliku da se dokažem i učestvujem u mnogo projekata. Opet teško je biti dovoljno siguran u sebe kada vidiš koliko je tamo talentovanih mladih ljudi među tih 300 miliona stanovnika i još plus svih nas koji želimo baš tamo da odemo da ostvarimo karijeru među njima. Ipak do sada se pokazalo da ljudi tamo ipak nisu toliko svestrani, i da je znanje koje evropljani donesu sa sobom uvek veliki plus. A i naravno srpski šarm je uvek plus (hahaha) ali zaista mnogi ljudi tamo te smatraju egzotičnim i zanimljivim kada dolaziš iz daleke zemlje i imaš neobično ime.

MjuzNews: Koliko pratiš scenu u Srbiji i da li imaš planove da radiš nešto kod kuće?

Žarko: Ja sam uvek imao želju da radim u Srbiji, ali sam nailazio na zidove. Jednostavno nijedan plan mi se nije obistinio,  nijedan projekat nisam uspeo da sprovedem do kraja. Nisam se snašao u Srbiji, ali se nadam da će doći vreme i za to. Ostale su mi desetine dobrih pesama na srpskom koje nikada nisam snimio i koje čekaju u folderima mog kompjutera. Voleo bih da kao autor sarađujem sa nekim izvođačima ovde kada dođu neke nove generacije izvođača. Scenu ne pratim, ali je primećujem naravno jer konzumiram sve medije. Zapravo nije nikada bio problem u muzici, već u ljudima koji su se uvukli u taj biznis i korupciji koja je prisutna u kulturi, što je žalosno i najviše prilika daje mediokritetima i poluproizvodima.

MjuzNews: Kako je nastao album „Chasing Dreams“ i koliko je trajalo snimanje?

Žarko: “Chasing Dreams” je mala selekcija mojih pesama različitih uticaja, tu se nalazi i pesma koju sam pisao pre 6-7 godina kao i pesma koju sam napisao prošle godine. Želeo sam da za svoj prvi CD ponudim nešto opšte i da ostavim prostora da sa sledećim izdanjima mogu da odvedem tu muziku u drugom pravcu. Ne razmišljam o tome kome će se dopasti moje pesme, samo ih iskreno pišem. Jedna od pesama sa albuma („Insanity“) me je bukvalno proganjala noćima više od 5 godina dok je nisam nekoliko meseci pre snimanja napokon završio, a posebno sam srećan što zvuči prilično jednostavno kao da mi je izašla iz prstiju za 10 minuta. Ali mi je najdraža pesma „Joana Don't Panic“ koju sam napisao kada mi se sestra porodila, tada sam imao snažan priliv emocija i hteo sam da napišem nešto što će maloj Jovani da bude poklon od mene. Snimanje se sastojalo iz dve etape, najpre je producent preslušao demo snimke odabranih pesama i nedelju dana smo se dogovarali o aranžmanima preko skajpa jer sam tada bio u Beogradu. Onda sam otišao u studio u Oklahomi i snimio svoje deonice na unapred spremne trake koje je snimio Austin (producent). Nije mi bilo lako da ustajem u 7 ujutro da pevam i sviram tako rano i da praktično sa snimanja odlazim na doručak. Ameri imaju drugačiji pristup poslu, i dosta mi je značilo to iskustvo da ubuduće znam i kako ja treba da se postavim i komuniciram. Snimanje je bilo prava rokenrol avantura jer sam skoro bez dolara u džepu otišao u Oklahomu, oštetio rentiran automobil itd., ušunjao se na bejzbol utakmicu bez karte, ragovarao sa čovekom koji se rukovao sa Stiv Milerom...

MjuzNews: O čemu maštaš profesionalno i šta je tvoj krajnji profesionalni cilj?

Žarko: Nekoliko Gremija i Oskara?! Šalu na stranu, sa godinama sve skromnije i racionalnije razmišljam tako da trenutno samo imam plan da dođem do prilike da redovno nastupam i snimam pesme, da živim od toga za šta živim. Ali bih voleo da jednoga dana budem uzor mladim songwriterima kao što su meni bili Richard Marx ili Jackson Browne. To bi mi bila najveća satisfakcija u životu, kada bih znao da sam napravio nešto što će i druge inspirisati.

MjuzNews: Trenutno kod kuće slušaš....

Žarko: „Born & Raised” – prošlogodišnji album John Mayer-a, kojeg smatram za svog imaginarnog starijeg brata (neobična imaginacija, ali mi služi kao muzički vodič); onda, često se vrti Joe Bonamassa, jedan od najtalentovanijih bluz muzičara današnjice svakako; novi album benda Matchbox Twenty „North“, Amos Lee, Phillip Phillips...

I dok čekamo „Chasing Dreams“ zavirite u Žarkom svet klikom OVDE. Preporučujemo „Joana Don't Panic“.