Sastav Balladero je oformio umetnik Dominik Bagola u saradnji sa muzičarima iz celog sveta (američki basista Shane Soloski, gitarista Lorenzo Corti iz Italije, itd.) u studiju 71 u Majamiju sa producentom Bobby MacIntyre-om snimili su svoj debitantski album “Club Deuce” objavljen u februaru prošle godine.

 

MjuzNews: Za potrebe aktuelnog albuma “Club Deuce” okupio si internacionalnu ekipu. Ipričaj nam malo kako je došlo do toga, otkud svi ti razni, talentovani ljudi na jednom projektu i koliko ta činjenica organizacijski otežava stvari?

 

Dominik: Da, na albumu učestvuje više od dvadeset muzičara iz Slovenije, Italije i SAD. Do tih saradnji je došlo zahvaljujući mojim muzičkim ”poznanstvima” iz vremena kada sam bio bubnjar u bendu Psycho-Path. Tada sam upoznao američkog producenta Bobbyja MacIntyre-a koji je radio s bendom, a onda je pristao da učestvuje i na mom autorskom debiju “Club Deuce” sa Balladerom. Organizacijski stvari nisu bile baš lake, ali smo izdvojili vreme za stvaranje albuma tako da se ekipa priključivala tokom nastanka izdanja. U suštini, najviše vremena smo izdvojili za aranžmane i tako stvorili taj “međunarodni orkestar”. Na albumu, pored mog stalnog saradnika Iztoka Rodeža na gitari, učestvuje i slovenačka jazz-soul diva Jadranka Juras sa kojom smo već prošle godine lansirali prvi singl “Če bi”, u nekoliko pesama možete naći i kolege iz Werefox (Meli Fabčič na vokalu, Sašo Benko na gitari), slovenačkog violinistu i kantautora Sama Budnu, koji svira i u bendu Vlada Kreslina, a čak i moj brat Aljoša koji inače radi sve naše vizualne stvari, pridružio nam se na klavijaturama u jednoj od pesama. Od stranih kolega, na gitari svira izvrsni italijan Lorenzo Corti, a od američke ekipe na bas gitari Shane Soloski i na bubnjevima u nekim pesmama Bobby MacIntyre. Dobra stvar prilikom rada na albumu je ta što smo većim delom snimali u Sloveniji, a onda sam otišao na finalni miks i snimanja u Studio 71 u Majamiju. Nakon toga smo sve završili na Capitol masteringu u Los Anđelesu.  

 

MjuzNews: Kako publika reaguje na vašu muziku i da li je razumeju ona kako ste želeli?

 

Dominik: Publika na Balladero reaguje iznenađeno. Ne znaju šta tačno mogu da očekuju od benda u kome frontmen umesto gitare svira klavir, a po imenu valjda očekuju klavirske balade. Istina, to jeste suština naše muzike, intima tekstova, koji inače izranjaju u snažnim refrenima ali uz lagani tempo pesme, stvara atmosferu koja možda ne “hvata” na prvo slušanje kao kod drugih, više “udarnih” bendova, ali u isto vreme mi znamo ići daleko i duboko u našim pesmama sa elementima improvizacije te uvek gradimo pesme na intenzivnosti, sa dinamikom od najtiših “pianissima” do širokih, epskih zvukova, koje može ostvariti jedinstvena kombinacija klavira i klasičnog “rock” sastava sa gitarom i bubnjevima... Često dodajemo još i perkusije, tako da publici znamo pružiti uvek nešto zanimljivo, pa su do sada svi rekli da smo “unikat” na sceni. I to nam je baš super!  

 

MjuzNews: Kakva bi bila tvoja dijagnoza regionalne scene i šta misliš, gde je publika najzrelija (SRB, HR, SLO, BiH...)?

 

Dominik: Da bih dao dijagnozu morao bih biti doktor, a ja to nisam. Najviše poznajem slovenačku scenu, koja je zdrava i produktivna ako je gledamo kao malu. A virus dobre muzike već se godinama širi po regiji, isto kao i one slabe. Ima puno bendova u svim ovim zemljama koji probijaju granice, koji šire dobru muziku i uz to stvaraju i bolju publiku. Za publiku je teško reći gde je najzrelija, ja volim kada su na koncertima mladi ljudi, ali mi sviramo muziku koja nije baš pogodna za party, prilično je “zrela”. Međutim, ja ne volim tu reč, jer smatram da nije okej biti previše ozbiljan u muzici. Mislim, da se zrelost povećava baš sa razmenom bendova i muzike koja se stvara na regionalnoj sceni. Inače mislim da se publika više može deliti po nekim “mikrokosmosima”, znači svaka zemlja ima neke muzičke “epicentre”, gradove ili klubove koji su muzički više aktivni nego drugi, zato svuda ima nekih “mikroscena”, u čijoj okolini se stvara dobra publika. Loša publika ne postoji, jer svako ko dođe na koncert već je uradio dovoljno i treba mu pružiti ruku pošto on pruža svoj sluh muzici. Dobra muzika ne postoji bez dobrih ljudi koji je slušaju, ili loših koji imaju dobar ukus (smeh).

 

MjuzNews: Prošlo je već neko vreme od izlaska albuma i verovatno ste već sabrali utiske. Da li ste zadovoljni?

 

Dominik: Utisci su super. Svirali smo puno, sve do Berlina gde smo imali i samostalni koncert na televizijskoj stanici Alex TV (svi koje zanima mogu koncert pronaći na našoj stranici (klik OVDE) ili na sajtu YouTube), pa koncert u jednom super klubu Das Hotel, gde smo bili izbrani za njihov festival bendova iz celog sveta. Sam sam svirao i u Londonu, a inače smo mnogo svirali ikod kuće, u Sloveniji. Sad se spremamo za još jednu turneju početkom 2014., a onda polako pripreme za sledeći album. Jedan od super utisaka bio je kada smo sa novim singlom “I guess” došli u polufinale najvećeg svetskog takmičenja “songwritera” International songwriting competition u Nešvilu.

 

MjuzNews: Koju emociju želite da probudite u ljudima dok slušaju vašu muziku?

 

Dominik: Emocije su kompleksne, pa mislim da svako treba da stvori svoje. U suštini, moja želja je da ljudi sa koncerta odu sa pozitivnim osećajem, i da osete naš intenzitet i ljubav sa kojom sviramo muziku. Interpretaciju emocija u našim pesmama slobodno prepuštam samoj publici.

 

MjuzNews: Glavna inspiracija krije se u....

 

Dominik: Kao što je rekao Duke Ellington, postoje dve vrste muzike - dobra i slaba. Svoju inspiraciju naravno tražim u onoj koju smatram dobrom, a katalog je tako veliki da bi trebalo mnogo prostora da sve  zapišemo. Generalno, inspirišu me klasika, jazz, razni songwriteri, rock bendovi... A ako bih trebao da istaknem par imena, rekao bih da najviše slušam stvari Toma Waitsa, Pink Floyd, Bruce Springsteena, volim i Dylana, Cavea… Inače, oduševljuju me baš svi ruski klasici, posebno Stravinsky i Rachmaninoff, takođe i drugi veliki kompozitori kao Ravel, Mahler pa i stari i mlađi džezeri, Keith Jarret, Chick Corea, Brad Mehldau, često i “šansonjerska” muzika Melody Gardot, Richard Galliano. Od domaćih najviše volim slušati stvari od Milka Lazarja, slovenskog kompozitorskog “maga”.