Valjda me još uvek radi Nova godina - sumiranje, i to. Pa, razmišljam o tome kako evo već moja sedma nedelja na MjuzNews-u. Hvala na svakom kliku i bilo kom fidbeku. Trudim se da naučim kako da pišem jedno po jedno. I da o muzici pišem za druge. Navikao sam da pišem sebi teze koje čitam na radiju. Ovo je drugačije. Tu sam. Svakog petka. Biće svačega i svakojako. Ove nedelje, o čoveku za kojeg su mi i oni koji ga poznaju rekli da smo doppelganger-i. Ne zbog toga. 

Bio sam naporan prošle nedelje, a suzdržavao sam se. Tiho sam obožavao Marka Ronosona sve dok “Uptown Funk”! nije postao globalni hit. Kličem njegovo ime iz straha da se uspeh ne pripiše Brunu Marsu. Kroz svoj program na Gradskom, svoje postove na društvenim mrežavama, plejlistama u Azbuci, veče u Blaznavcu – sve posvećeno njegovom radu. Ovim tekstom. Mark Ronson mora da dobije priznanje koje zaslužuje. Jer je blasfemija da Mark Ronson bude u senci, ne samo zato što je lep. Khm. 

Već šest tekstova na ovom sajtu, jasno je da mi fali struktura. Zato, probaću hronološki ovog puta.  

Mark Ronson je iz veoma fine porodice. Da, povlašćen je. Ali, ponekad je najteže odigrati dobru partiju kada su ti podeljene dobre karte. Mama mu je plava krv britanskog društvenog života, tata mogul, a očuha znate po pesmi koju su svi pevali krajem januara 1985., baš kad sam i ja prvi put zakreštao u Narodnog fronta – “I Wanna Know What Love Is”. Mark se rodio deset godina pre mene a družio sa Seanom Lennonom kad su tata John i mama Yoko išli po svetu. Još kao klinac dohvatio se bubnjeva, ali su gramofoni njegova prava ljubav. Odlazi u Njujork i postaje hiphop DJ. Hiphop u Njujorku devedesetih nije bio ono što je danas pod tim imenom na čartovima, to je valjda jasno. Radio je za male pare, kalio se. Slikao se sa Aaliyah za  Tommy Hilfiger kampanju. Postao jedan od najpriznatijih klupskih DJ-eva, a zbog mešanja žanrova često je pozivan da radi na privatnim zabavama poznatih. Voleo da kombinuje POP i funk, ali i tada aktuelni britanski rok koji mu je bio blizak. Dobija ugovor sa Elektra Records i pre svog prvog albuma producira Nikku Costu. 

Album “Here Comes The Fuzz” je veoma ambiciozan. On je materijalizacija prelaska od didžeja Majkija do Ronsona muzičara i producenta. Nikada nije prestao da na gramofone gleda kao na instrumente, ali sve vrsnije svira gitaru. To radi za Macy Grey na “When I See You”, recimo. Radio je sa Sean Paulom kada je bio na vrhuncu karijere. “International Affair” koju je radio Ronson se nalazi na listi pesama gde su “Get Busy” i “Baby Boy” sa Beyonce. Lista saradnjika na Fuzzu je impresivna i dosledno eklektična. Može mu se da pokrene svoj lejbl, a sajnuje Rhymefest koji malo posle toga dobija Gremi nagradu za Kanyeovu “Jesus Walks”. Radi sa Robbiem Williamsom na njegovom najhrabrijem albumu “Rudebox”. Počinje da se druži sa Lily Allen i Adele. Producira im debi albume.

Nikada ne dobija dovoljno hvale za to. A skromno odbija da prihvati i zasluge za lansiranje karijere Amy Winehouse. Iako je direktno odgovoran za zvuk celog “Back To Black” albuma. Bili su veliki prijatelji, zbog toga i svog talenta, uspeo je da izvuče najbolje i najcrnje iz nje. 

Nakon američkih Gremi nagrade, dobija UK's Best Male Solo Artist. To se dešava dvehiljadeosme kada je Mika bio favorit. To se dešava jer je svetu Daniela Merriweathera dao i podsetio na Boya Georga. Kreće na turneju sa Amy a sa sobom vodi Sama Sparroa. Nastavlja da širi svoj krug saradnika pa dolazi i do Duran Duran kojima radi album “All You Need Is Now”. Nastavlja da radi sa reperima kao što su Wale i Q-Tip, traga za neizrabljenim pop princezama kao što je Rose Ellinor Dougal iz The Pipettes i nastavlja da se druži sa frontmenima indie bendova. Bilo je pitanje kada će ga angažovati Paul Mccartney. Godinu pre toga ceo album radio je Rufusu Wainwrightu. Uspostavlja vezu sa očigledno ludim genijem kakav je Andrew Wyatt (Miike Snow).   

Svaki njegov muzički potez označavao je vrhunac njegove karijere, sa skorašnjim “Uptown Funk”!-om kao najboljim primerom. Iako je odgovoran za “Locked Out of Heaven”, tek sad pod svojim imenom ima broj, na obe strane Atlantika. I rekord na najstrimovaniju pesmu u jednoj nedelji. Rekord koji je tri nedelje za redom popravljao. 

Na novom albumu gostuje mu Stevie Wonder. I zbog zatvorske kazne zaboravljeni Mystikal. Na istom spisku je i Kevin Parker (Tame Impala) i nepoznata Keyone Starr koju su našli vožeći se duž Misisipija, tražeći po crkvenim horovima novu Chaku Khan. Mnogo truda uloženo je u album “Uptown Special”. Pesma sa Brunom Marsom snimana je na raznim mestima, i u Kanadi i po Amerikama. Kad god bi dobio inspiraciju, seo bi na avion i otišao gde god da je Bruno u tom trenutku na turneji. To je nešto što su otkrili u razgovoru sa Ellen Degeneres. Tada se otkrilo da je jedino Bruno Mars možda veći fan Marka Ronsona od mene. Okej, možda je Žozefina njegov najveći fan (to je ona iz spota za “Bike Song”, khm, i ona koju je oženio.) Bruno Mars je u pomenutom intervjuu pokušavao da težište razgovora prebaci sa sebe i objašnjavao da se “Unorthodox Jukebox” album ne bi desio bez Njega. Da je došlo vreme da svet prizna značaj Marka Ronsona. 

“Uptown Funk”! lansiran je ranije nego što je bilo planirano. Pisao sam već o tome. Tada sam obećao da ću jedan tekst posvetiti Marku Ronsonu. Sada vam garantujem da će biti povoda da to uskoro uradim opet. Možda kada budem pričao o sjajnoj strategiji koja je iza plasiranja tog hita. Princip promocije koji je zasnovan na estetici spota, a guran kroz televizijske nastupe. Does it ring a Chandelier? 

Nekada glavni sastojak, nekada samo katalizator. Mark Ronson možda je najvažniji muzičar nove istorije kojoj će do kraja godine doprineti na još mnogo načina, pre svega “Honeymoon” albumom Lane Del Rey.