Trupa Una Saga Serbica broji 40 igrača među kojima su i plesači Narodnog pozorišta, baletske škole "Lujo Davičo", kao i brojnih svetski priznatih plesnih škola a njihov projekat "Igre i zvuci Blakana" baziran je na modernizaciji izvornih igara, etno muzike i vizuelnoj estetici sa ciljem da oživi, neguje i promoviše autentično nasleđe narodnih igara iz različitih delova Balkana.

„Igre i zvuci Balkana“ biće premijerno izvedeni u subotu, 26. oktobra u Sava Centru. Karte su u prodaji po cenama od 800, 1000 i 1200 dinara na biletarnici Sava Centra.

Karte koje smo poklanjali osvojili su:

1. Ivana M.

2. Milana G.

3. Slobodan T.

4. Dragana S.

Reditelj projekta je Boško Đorđević a kompozitor je Slobodan Marković koji je na ovom projektu po prvi put radio sa etno zvukom. Kako je proces tekao i kakvi su njegovi utisci pročitajte u intervjuu koji sledi:

MjuzNews: Budući da je Una Saga Serbica jedinstven projekat kakav ranije nismo imali prilike da vidimo, pojasnite nam ukratko o čemu se radi i kako su autori došli do ove sjajne ideje?

Slobodan Marković: Ideja postoji već dugo, a meni su je predstavili zajedno Boško Đorđević, reditelj i Svetozar Krstić, koreograf i idejni tvorac. Radi se o novom pristupu muzici i plesu Srbije i Balkana uopšte. Njihova je želja da naprave spektakl, na sličan način kao što je to uradila plesna grupa "Lord of the Dance" iz Irske, ali, naravno, sa potpuno drugačijom muzikom i koreografijom koja je bazirana na koracima iz našeg folklora. Tu je "Una Saga Serbica" bar u muzici shvaćena na jedan širi, "balkanski način", pa se u njoj koriste i lajt-motivi i drugih folklornih tradicija, sa šireg područja Balkana, pa i sa bliskog istoka, ali naravno, samo kao motivi i fragmenti, dok je sva ostala muzika koju ćete čuti komponovana, ali sa nespornim uticajima tradicije, originalne, uglavnom tradicionalne muzike sa tog, širokog, i veoma interesantnog područja.

MjuzNews: Vi ste zaslužni za muziku. Kako ste selektovali na kojim ćete pesmama / motivima raditi, budući da ste na raspolaganju imali pravo muzičko blago?

Slobodan Marković: Motive i melodije sam selektovao zajedno sa koreografima i rediteljem, preslušavajući brojne primere, i ocenjujući koliko bi odgovarale igračima, ali i meni. Sve je bio dogovor, koji je pretrpeo i manje izmene "u hodu", kako se projekat odvijao. Muzičko blago, kako kažete, smo imali na raspolaganju, ali nisu sve melodije podjednako atraktivne za takav način obrade, koji smo želeli, tako da je selekcija potrajala, i bila menjana i dorađivana. Ali to smo negde i očekivali.

MjuzNews: Koliko ste daleko otišli u aranžmanima?

Slobodan Marković: Mislim da su mene izabrali baš zbog toga, što nisam ranije radio na tom polju, pa su verovatno očekivali da imam dosta drugačiji pristup, a nadam se da sam ta očekivanja i ispunio, jer "etno" i "world" muzika nije baš moj fah, kako to neki kažu, i normalno je očekivati da ću ja to malo drugačije realizovati. Englezi imaju običaj da koriste idiom: "It's not my cup of tea", koji možda najbolje objašnjava ono što sam hteo da kažem, ali sigurno je da lično volim tradicionalnu muziku mnogih naroda, ali baš i ne način na koji se zloupotrebljava u mnogim, naročito našim "etno" grupama.

U aranžmanima sam se trudio da što više odem u igračku atmosferu, koristeći neka moderna sredstva, kao što su elektronika, semplovi (ali svi odsvirani). Nije bilo korišćenja gotovih "lupova" kako to mnogi rade, samo sam koristio boje interesantnih, a i retkih narodnih instrumenata sa šireg područja Balkana, i pomalo bliskog istoka, a elektronskim instrumentima sam radio "podloge" i sekvence.

MjuzNews: Svakako da je akcenat na plesu ali muzika igra podjednako važnu ulogu, koliko je ovaj projekat za vas bio izazovan a koliko naporan?

Slobodan Marković: Ovaj projekat je bio jako veliki izazov za mene, pre svega zbog onoga što sam već rekao, da se tom vrstom muzike nikada nisam bavio, pa sam i imao razumnu tremu kada sam koreografima i reditelju pustio prve numere koje sam uradio, ali njihovo odobravanje i radost su mi dali optimizam i snagu da produžim rad, i dobio sam neki iznenadan entuzijazam za ceo projekat. Kao i druge moje saradnje sa rediteljem Boškom Đorđevićem - Jubilej Nikole Tesle, Univerzijada u Beogradu i balet "Buđenje", i ovaj projekat je bio veoma naporan, i sada, u završnoj fazi pogotovo, ali ga radim sa velikim zadovoljstvom, i pored mnogih neprospavanih noći provedenih u radu, smišljanju, kombinovanju elemenata, i naročito pažljivom odabiru zvukova i tonskih paleta koje sam koristio.

MjuzNews: Stručnjaci kažu za srpsku tradicionalnu muziku da je po mnogočemu jedinstvena u svetu i da bi trebala da postane naš glavni brend. Da li se slažete?

Slobodan Marković: Ne slažem se sa mišljenjem mnogih stručnjaka i muzikologa po tom pitanju. Lično smatram da malo toga postoji kao "autohtona", srpska tradicionalna muzika, sa ponekim izuzetkom (Kosova, ili južne Srbije). Naše podneblje, naša zemlja, i bivša i sadašnja, bilo je poprište mnogih događaja: osvajanja, ratova, i migracija, tako da ono što mnogi smatraju "srpskom" muzikom, i nije čista i autohtona muzika, već miks mnogih muzičkih uticaja, koji je možda sam po sebi ono što tu muziku čini interesantnom, ali po mom mišljenju nikako ne "autohtonom" kao što je to slučaj sa turskom, rumunskom ili mađarskom tradicionalnom muzikom. Možda taj "brend" koji pominjete može da postane naša tradicionalna muzika, ali izvedena i obrađena sa prefinjenim ukusom i višim estetskim kriterijumima nego što je to bio slučaj do sada.