Naša preporuka
06.06.2016.
DJ Brka @ 20/44
foto: Marko Vuleta-Đukanov
The Brod Kids
DJ Brka @ 20/44
foto: Marko Vuleta-Đukanov Vojkan Bećir u svojoj kolumni ovog petka piše o DJ Brki i klubu 20/44
Da li se sećaš svog prvog puta? Osim da se dogodilo, čega još možeš da se setiš?
Ja? Ja ne mogu da prizovem koju majicu sam imao na sebi, iako garantujem da sam ih probao nekoliko te večeri, pa se vratio prvom izboru. Kada razmišljam o svom prvom putu, prvo se setim senzacije, pa tek onda sa kim je ostvarena. Bolje se sećam treme pred i preispitivanja nakon.
Ja? Ja ne mogu da prizovem koju majicu sam imao na sebi, iako garantujem da sam ih probao nekoliko te večeri, pa se vratio prvom izboru. Kada razmišljam o svom prvom putu, prvo se setim senzacije, pa tek onda sa kim je ostvarena. Bolje se sećam treme pred i preispitivanja nakon.
Ne znam kada sam tačno prvi put kada čekao u redu, prvi put znao nekoga na vratima. Kada sam bio nečiji plus jedan, kada me nisu pustili unutra. Ja se ne sećam svog prvog puta. Možda sam bio pijan. Verovatno pijaniji od toga.
Prvi put kada sam otišao na Brod, DJ pult je bio gde sada nije. Ogledala i zavese i televizori tu su od pre Instagrama. Sve se promenilo od mog prvog puta, a sve je isto. Ako zvučim kao kliše, to je zato što uživam u klišeima. Sa klišeima je kao i sa još nekim važnim stvarima - vozi ti njega, ne daj da on vozi tebe.
I nakon što su o Brodu pisali strani novinari, on je isti. Kako god da izgleda, uvek jedno predstavlja. Brod je manifestacija beogradskog klabinga, andergraunda koji smo počeli da podrazumevamo. Nazvan prema koordinatama grada čiji ugled čuva, širi se, uprkos novim rupama u podovima. Ja se, vođen crvenim svetlom, o njih nikada nisam sapleo. Nikada nisam pao, premda znam neke koji jesu.
I nakon što su o Brodu pisali strani novinari, on je isti. Kako god da izgleda, uvek jedno predstavlja. Brod je manifestacija beogradskog klabinga, andergraunda koji smo počeli da podrazumevamo. Nazvan prema koordinatama grada čiji ugled čuva, širi se, uprkos novim rupama u podovima. Ja se, vođen crvenim svetlom, o njih nikada nisam sapleo. Nikada nisam pao, premda znam neke koji jesu.
Kada dođe vikend, klub 20/44 moj je izbor. Nekada se pravo uputim tamo, a uvek na njemu završim. Kao sa crnom majicom. Toliko vremena provodim tamo da brinem kako ću samog sebe sresti jednom kad dođem. Staž mi je nesporan, za objektivnost ćete morati da mi verujete - prošla je subota bila jedna od boljih.
DJ Lüle je pre neki dan u jednom od svojim brojnih statusa, proglasio Brku najboljim DJ-em na ovim prostorima, a klub 20/44 najbolji organski klub u Beogradu. Iako je Luletu najudobnije na ivici trola, ovo su dve velike istine.
Zbog tendencije da upiremo prstom u loše, a ne dobre primere, odlučio sam da pišem ove nedelje o njima - najboljem klubu i najboljem DJ-u.
Slobodan Brkić se predstavlja kao beograđanin koji pušta muziku. Postoje prepoznatljiviji, ali teško da postoji hvaljeniji DJ od njega. On je fleksibilan, ali beskompromisan. Za sebe je rekao da je pacifista i da je imao više sreće nego pameti. Rat je bio povod da ode iz zemlje. Studije u Engleskoj iskoristio je višestruko. Početkom devedesetih naslušao se koncerata i nagledao rejvova. U Londonu je radio u prodavnici ploča za koju kaže da je internet pre interneta. On je hipik, posađen u rokenrolu. Ne samo da je pozvalac muzike već i kolekcionar, kao što to najbolji obično jesu. Ima dnevni posao, ali jaku potrebu da deli muziku, na šta gleda kao na društveno-korisni rad. Kroz intervjue koje je davao više za strane portale nego domaće, Slobodan Brkić rekao je da mu je otac bio muzikofil. Njegovo obrazovanje počelo je klasičnim rokom, r'n'b i soul standardima. Nosio je ploče na rođendanske proslave i postepeno preuzimao ulogu disk-džokeja. Prošao je kroz pank fazu kao i sva deca u kasnim sedamdesetim. Nešto kasnije zakačio se za dab i rege, pa fank i hip-hop. Kaže da je prezirao disko u osadesetim, što je iz današnje perspektive bizarno. Nakon Primal Scream koncerta, završio je na žurci gde su puštali Paul Oakenfold i Andy Weatherall. Tako se navukao na house muziku.
1996. godine, kofera punih ploča vraća se u Beograd i sa prijateljima koji su tada radili na B92, počinje redovno da pušta u klubu Industrija. Bio je tu kada se rađala tehno scena u Srbiji, ali i kada je krenuo njen sunovrat. U naletu sponzora, kada su pojedinci otvarali buking i marketing agencije, pa novac presipali uz levog u desni džep, Brka je pozivan da pušta na velikim događajima i festivalima, ali se brzo zamara i donosi odluku da ostane pod zemljom. Ima luksuz da bira, te povremeno možete videti neki njegov set i na većim manifestacijama, ali se drži kluba 20/44 i žurki koje organizuje pod imenom Disco Not Disco.
To su žurke koje se vode tromeđom - no sponsors, no advertising, no profit! Prva žurka bila je u klubu Cvijeta, a sledeće godine slaviće se već deset godina od nje.
Postoji lepa anegdota o tome kako je Brka otvarao za svog heroja Gillesa Petersona, a ovaj ga hvalio u svojoj emisiji nakon toga. Trebalo bi pričati o natpisu koji je držao dok je radio set za Boiler Room tokom poplavljenog MAD In Belgrade festivala. On i Schwabe odustali su od planiranog i napravili jugonostalgični vinyl-only set u znak podrške regionu. Nekom drugom prilikom o tome, nadam se i neko drugi, kao što se nadam da će neko poželeti i sam da na ove teme gugla.
Na ušću Save i Dunava, nalazi se pomenuti brod 20/44. Kao što je samo ušće simbol Beograda, tako je i on postao. I dalje ga smatramo malim klubom, iako, sabirajući potencijal potpalublja, palube i pontona, tu staje nekoliko stotina ljudi.
Nedavno su me naterali da posumnjam u njega. Jer kada iz svog nezadovoljstva konstatuješ da sam tamo svakog vikenda, može sve to delovati zaludno. Sa druge strane, i sam se osećam kao klabing slon, koji je pronašao svoje mesto na koje želi da umre. Ne doživljavam ja to tako, nego to tako jeste. Vidim i druge, one kojima se javljam i onima kojima sam prestao. Vidim to po ljudima koje sam sreta, a sada ih grlim. Slivamo se u 20/44. To je valjda ono što na šta je i Lule mislio kao je napisao "organski klub".
Mislim da je moj prvi put na brodu bio odlazak na neku Brkinu žurku. Ili sam odlučio da se toga sećam. Sećam se ruke jedne Dragane koja me je vukla tamo. Dragana sad sluša ploče van zemlje, ali je srećem povremeno na brodu. Nekada i stvarno. Kakav god bio prvi, znam da je moj poslednji put bio nezaboravan. Dan nakon što sam počeo da preispitujem sebe i Brod i sebe na Brodu, sviralo je "I'm never gonna dance again", ali i "Don't stop the dance".
Ono što je prošlog vikenda zapečatilo moju ljubav prema DJ Slobodanu i klubu Dvaesčetresčetri bio je ovogodišnji plesni, a potresni, sumirajući singl dvojca koji takođe besprekorno vodi svoju dugu karijeru.
Znam klince koji ne znaju za "Brod", a znam i neke koji nemaju sa kim da tamo odu. Moje iskustvo je pokazalo da treba tražiti nešto da bi se to dobilo. Manite se blama i dođite da plešemo. Javite mi se na sledećoj Brkinoj žurci, makar bio i kod levog zvučnika. Popijemo špricer, pa ko zna, možda za koju godinu vi nekoga uzmete za ruku i vodite na Brku.
- 20/44 /
- DJ Brka /
- Slobodan Brkić /
- Vojkan Bećir /
- kolumna petkom /
- kolumna
Povezano
-
Après Paris
Kolumna petkom by Vojkan Bećir
-
Pariz
Vojkan Bećir, kolumna petkom
-
Prvi i ovaj Sad put
Vojkan Bećir, kolumna petkom
-
Album kao (prevaziđen) koncept
Kolumna, Vojkan Bećir
-
Dadilje i dojilje
Digster kolumna petkom by Vojkan Bećir
-
RIP Uffie
Vojkan Bećir, kolumna petkom
-
O čemu nisam imao vremena da pišem ove nedelje
Vojkan Bećir, kolumna petkom
-
Zdravo, ja sam Vojkan Bećir
@vojislavzapravo
-
MMVIII
Digster kolumna petkom by Vojkan Bećir
komentar
12.06.2016, 14:59h Djole - Ja sam jedan od onih koji nije prezirao disco ni pop u 80im, voleo da izlazim i na Akademiju (pa odem malo preko puta u Zvezdu/Metro), pre toga u Fuziju, Zoo(Johnny Walker), pronasao se u potpunosti u Industriji koji je bio klub bas po mojoj meri.Izlazio sam u medjuvremenu i po drugim manjim mestima tipa Incognito, ali kad je 20/44 poceo sa radom to je bila opet potpuno nova senzacija, puno novih/starih imena, probrani strani DJ-evi i atmosfera koja je uvek bila i sada je fenomenalna. Brka je samo deo slagalice koja upotpunjuje taj sarenoliki mozaik, naravno jako bitan jer na neki nacin je uspeo da ocuva pa i da redefinise taj cuveni beogradski duh. Puna podrska i da jos dugo radi i Brka i 20/44! (jedan od onih koji cesto nemaju s kim tamo da odu)
3.06.2016, 17:33h Bege Fank - Imao sam privilegiju da Brku slušam još 1996. u klubu Magna House, kada je tek došao iz Londona sa raznim gotivnim vinilima - od speed garagea pa nadalje. Uvek je bio DJ sa stilom i izabrao je da ostane u underground clubbingu i da bude istinski guru. Interesantno je da nikad, da je meni poznato, nije nastupao elitistički niti negativno komentarisao bilo šta što nije deo njegovih interesovanja u clubbingu, već je, prosto, odlučio da radi najbolje ono što gotivi. I po tome je, takođe, DJ za primer. Šilju znam od 2002. kad je radio u Incognitou/Ghettou i uvek je bio raspoložen, spreman za zezanje, a opet neverovatno smiren. Svaka čast, naravno, svim ljudima koji su 20/44 napravili tim što jeste - DJima i klaberima - a, eto, Brku i Šilju sam izdvojio jer mi je stvarno drago što su se dva takva čoveka našla, krenuli nešto zajedno da rade i to s pravom dobija pohvale sa svih strana. #LAJK
3.06.2016, 16:25h šemsudin - don't believe in hype