Prođem pored Doma omladine, pa ne znam, da li je prošla nedelja ili cela godina. Možda je sve bilo tek juče. Noge mi se vuku, puls mi nikada neće usporiti. Tu ispred Doma omladine smo se nalazili kao da nam je svaki dejt prvi. Išli smo na ručak u Tezgu, pa pored reke na večere. Na koncerte i u kino, nikad sami - uvek nas dvojica. Tamo gde stoji štap Čarlija Čaplina, sad kao da se niko ne smeje. Šareno više nije dovoljno šareno. Patetišem kao posle raskida. Kao da smo raskinuli jer smo morali. Jer je morao da otputuje. Jer je otišao. Nakon samo šest dana neispričanih priča i šest sto jedne noći. Otišao festival iz grada, ostao ringišpil u glavi.

Ali, Resonate festival je tu. On je novo beogradsko proleće, kao što je Bitef bio jesen. Jer, ne čine ga ljudi koji su doleteli i platili. Ljudi koji su ga poštovali i hvalili, a hvale ga jer imaju sa čim da ga uporede. Nije preterano važno od koga je i kome namenjen. Ali, hajde da razudimo kome je suđen. Resonate je svi oni koji su svega željni, ali nije trideset muzičkih želja. Ovo je festival onih koji su odlučili da ostanu. Resonate je za vas koji svakoga dana prolazite pored Kolarca, za vas koji u Parobrod idete samo kada znate da će biti besplatnog pića. Kojima je dovoljno dobro samo ono što im je po meri. Za one koji su dobili šta su tražili i za one koji su dobili šta im je sledovalo. Ovo je festival nas koji smo probali. Za one što čitaju između ogledala, one koji osuđuju svoje u drugima. Resonate festival je za vas što vam je bilo bitnije da imate nego odete. Hvalite se, Resonate je vaš. Hvalite se da ste nezahvalni. I, dođite nam, dok ne dođete opet.

EMIKA:: DREI Resonate 2015 Backstage

Nikada neću prestati da na svet gledam kroz ružičaste narukvice. Ali, tek nakon pet dana, mogu da saberem utiske. Najjači je onaj da sam zahvalan. Toliko toga se dogodilo da deluje kao da je počeo pre mnogo godina, a završio se upravo. Šestodnevni festival naneo je štete mom telu. Oporavljam ga obaveznim popodnevnim dremkama. Pri poslednjoj, sve mi se sleglo. Pod utiskom njenog Behind the scenes, sanjao sam da smo opet pred Emikinim koncertom. Dame su došle u šeširima za hipodrom, samo jedan je radila Roksanda Ilinčić. Pred koncert tonac vrti I AM NOXIOUS, i ja tek na pola pesme shvatam značenje kompromisa. Pokušaj je važan. Uspeh se podrazumeva. Kompromis nije Daj-šta-daš. Drugu realizaciju tokom pesme u mom snu ima neko iz tima ko misli da je ploča pokvarena. Istrčava na scenu i peva kako misli da original zvuči. Jer stvari moraju da zvuče kako zvuče. I ništa ne sme da izgleda kao što jeste. I, opet nešto iznova shvatim, jer šta mi drugo preostaje. Shvatim da svi pevamo istu pesmu, ali da April u Beogradu više nikad neće biti isti.

Hvala Osnivačima, Predavačima, Nastupačima, Cepačima, Izbacivačima
Beograđanima i onih kojih ima
Hvala što mi niste dali povoda da odustanem
Hvala timu zato što sam imao utisak da to jeste
Hvala što sam bio deo Rezonejta
-
Hvala MjuzNews-u što me je sačekao za dve kolumne petkom