Naša preporuka

24.06.2016.

foto: Youtube screenshot
Niko tu nikog nije ubio

Vojkan Bećir #Kolumnapetkom

Popularizacijom društvenih mreža i mobilnih uređaja, moć je sa fotelje prešla u džep. Internet je neko vreme bio medij za sebe. Sada je medijum između televizije, radija i novina. Sve je to dosta komplikovano ukoliko se bavite bo kojom vrstom marketinga, odnosno ako imate bilo kakav proizvod. Ili ako ste proizvod sami po sebi. Pravila igre menjaju se brže nego tempo u Skrillexovom setu. Kontent je car. Ali, ono na šta su se juče pecali - danas ne. Hajde da pogledamo kako se snalazi muzička industrija, kakve to sadržaje izbacuju artisti u nadi da će dobiti klik više.

Nekom prilikom mi je zamereno što koristim izraz artist, umesto srpske reči umetnik. Razlog što to radim je jer razlikujem (da ne kažem diferenciram) jedno i drugo. Artist bih pre preveo kao izvođač. Artist je onaj koji je na iTunes-u tako nazvan. Pominjem ovo kao jednu od posledica interneta. Sigurno ne izjednačavam Kleina i Swiftovu.

Radio je ubio potrebu za odlazak na žive nastupe. Video killed the radio star. Pojavom spotova, muzika više nije bila najvažnija u industriji zabave. Koliko god Thriller bila dobra pesma, milioni uloženi u spot sa zombijima ispostavlja se kao jedna od pametnijih investicija. Već u devedesetim su nam dosadili spotovi, pa smo se vratili na početak. Snimale su se akustične izvedbe popularnih albuma. Naredna pomama krenula je amaterskim snimcima sa koncerata. Izvođači su se utrkivali ko će bolje da padne, otpeva neku obradu, deo nove pesme, imati nezgodu sa garderobom, opsuje ili uradi već nešto drugo što će ljudi snimiti telefonima i podeliti na svojim YouTube kanalima.

Pre nekoliko godina pojavili su se lyric videos kao deo kampanja za stvaranje instant hita. Prestalo je da bude važno koliko je pesma kvalitetna i da li će biti dugotrajna. Morala je debitovati na prvom mestu svih lista ili je niko ne bi primetio. (Otuda i pomama za pre-order kampanjama.) Zato bi vam dali ionako jednostavne stihove, na isti način na koji se to činilo klincima. Setite se Disney hitova i Mickey Mouse glave koja skakuće po slogovima u donjem delu ekrana. Jedan od razloga za pojavu lyric videos čini mi se i da je sprečavanje pravljenja karaoke style videa na kanalima fanova.

Jedna od faza kroz koju prolazimo danas je objavljivanje više video spotova za istu pesmu. Ariana sa Dangerous Woman i Rihanna sa Work su najsvežiji primeri, pri čemu je RiRi otišla korak dalje i dva vezana spota stavila na jedan link?!

Vraćamo se televizijskim nastupima i to je ono lepo na šta ukazujem ovoga puta.

Ne mislim na to kada Taylor sedne da planski izbegava pitanja o tome koji stih je o kojem njenom bivšem dečku. Govorim o pažljivo planiranim, precizno izvedenim televizijskim nastupima. Kao kada Pink pokida koreografiju za Try na dodeli nagrada ili kada Sia napravi karijeru na krvavim prstima jedne devojčice. Maddie Zigler, wunderkind savremenog plesa, inače je bila televizijska zvezda koju je Amerika upoznala kroz serijal Dance Moms. Samo u njenom izvođenju, pesmu Chandelier mogli smo da vidimo u toliko različitih verzija. Mala Maddie prva je plesala, a kasnije su te koreografije izvodile druge poznate ličnosti kao što su Kristen Wiig ili Lena Dunham. Jedan od kasnovečernih televizijskih nastupa uključivao je i mimičara koji je znakovnim jezikom preveo stihove.

Gwen Stefani nedavno je imala prvi live video. To što je ona to nazvala live videom i proglasila se prvom, ne znači da to nije zapravo one-take video već popularan poslednjih godina. Kiesza je sa Hideaway zapravo uradila istu stvar.

Interesantno mi je da su Mumford and Sons promociju poslednjeg EP-a zasnovali gotovo isključivo na televizijskim nastupima. Tom Odell jeste izbacio spotove, ali ovih dana ide od jedne do druge stanice, po principu gde god ga prime. Meghan Trainor obišla je sve jutarnje programe. Alicia Keys samo je jedna od poslednjh uspešnih primera kako se koristi gostovanje u emisiji Saturday Night Live.

Već neko vreme me oduševljava francuskinja Cristine and the Queens, ali svakog puta kada pustim njen album, ni izbliza koliko kada gledam njene nastupe. Ona je dobar primer da se muzičari ponovo sintetišu sa izvođačkim umetnostima, odnosno vraćaju pravim vrednostima. Evo poslednjeg tokom kojeg sam počeo da razmišljam na ovu temu o kojoj sam pisao.

Većinu stvari u ovoj kolumni sam već pominjao u prethodnim. Čak sam iste primere koristio. Slično sličnim televizijskim nastupima, iako pevam istu pesmu, može da zvuči drugačije.