Tačno postoij taj trenutak u vremenu kada sam se ja odlučio za Beograd. Ne znam kada je to bilo, ali morao je postojati trenutak u kojem odlučujem da ostanem, kao što je bilo toliko trenutaka kada su oni koje sam voleo i oni koje nikad nisam stigao da volim, odlučivali da odu. Moj  Beograd, to je  nesporno. Sad već predugo, volim ga bezuslovno. Ali ga se ponekad stidim. Recimo, sinoć. Ne dozvoljavam mu često da od njega previše očekujem, ali kada se dve nedelje pred značajan koncert po punoj ceni rasproda osamdeset posto kapaciteta Amerikana sale Doma omladine, kako da ne pomisliš da je Beograd mesto koje zaslužuje da vidi ne samo velike već i aktuelne. Al' stoka smo nevaspitana, još jednom se pokazalo. Daj narodu hleba i poznatoga. Ne ume da se razgali ako ne zna refren. Douglas Dare sinoć je  morao da skrati svoj set zbog buke u sali, iako je postojala opcija provođenja vremena do Fink koncerta i u holu. Težak je život mladih umetnika, i verovatno mu je to iskustvo više. Poveli su ga na turneju upravo da bi se kalio. Ne umanjuje to bol u stomaku kad se setim scene kako Douglas moli publiku da se utiša. Kada to ne uspeva, menja repertoar i ubrzo napušta scenu. Daserazumemo, Dagi je šmokljan. Već pedesetak datuma je imao sa Fink i mnogo pre toga je bio predgrupa Ólafuru Arnaldsu. Mora set da se počne bučnije, nastavi hitičnije, a završi sa onim što je najpoznatije. Poseban trud se zahteva kada si pred ljudima koji nisu platili kartu da vide tebe. Premda, sinoć nije imao ni šansu. Rastrgli su ga. Beogradov je problem što ne ume da ceni ono što je dobio kao bonus. Mi smo grad koji ima dve reke a ne mari ni za jednu.

A bi i Fink sinoć. Kakva svirka! Tako se to radi. Školski primer dobrog koncerta. Koncert toliko dobar da nema mesta recenziji. Moji doživljaji jesu uvećani činjenicom da su agenti benda pre koncerta po Finovim instrukcijama zvali DOB da provere da li dolazim i gde ćemo se nakon koncerta upoznati. Sve do tad sam mislio da je njegova poruka na kraju intervjua (na jednom drugom portalu, khm) bila iz ljubaznosti. Javio sam mu se sinoć dok je svakom posvećeno crtao autogram. Nije bilo ništa romantično, ali je Fin Greenall je zaista želeo da mi se zahvali lično na pitanjima koja sam mu postavio mejlom pred koncert. Isprepoznavali smo se i ispriznavali i ja eto opet ponosan na Beograd koji mi je to omogućio. Nek je i cena kraćenje Douglasovog seta. Imaću dobra pitanja za njega kada bude imao rasprodat solo koncert u Domu omladine Beograda, neke tamo dvehiljadetridesete.