Nataša Pavlović se pojavila na audiciji Talenta u Narodnom Pozorištu predstavivši se duhovito kao Nataša užasno-nervozna Pavlović. Skromno je ispričala kako se malo bavi muzikom i a da od svih žanrova najviše voli jazz. A onda je otpevala „That ol’ devil called love“ i pred sve treme, jakog svetala i audicijske atmosfere uspela da nas preseli u mračni jazz klub u New Orleansu ili New Yorku pre oko 70 godina. Na njeno, kako priznaje, ogromno iznenađenje došla je do samog finala gde nas je oduševila još jedim jazz standardom ali je pobedu odneo neko drugi iz neke totalno drugačije priče. Da li mi nismo spremni za Natašu, jazz i takvu vrstu emocije, da li je pogrešno vreme ili za sve kriva sreća razmišljali smo danima, a onda smo pozvali i Natašu da čujemo šta ona misli na sve ove teme...

MjuzNews: Kako si počela da se baviš muzikom i od kad traje ta ljubav?

Nataša: Muziku obožavam od kako znam za sebe a veliki uticaj na mene izvršili su moji roditelji. Ja sam odrasla u Sremskoj Mitrovici i za tu sredinu moji roditelji su bili sasvim drugačiji od drugih, slušali su jazz, soul i uošte američki mainstream tog doba, što je bilo ravno čudu. I onda sam se ja dočepala ploča Sare Von, Dine Washington i Connie Francis, počela sam samo to da slušam i zaljubila sam se u jazz. Međutim, Mitrovica je mala sredina i u muzičkoj školi su postojali samo odseci za intrumente ne i za pevanje. Mi nismo imali mesta u stanu za klavir i onda je moj otac, kad sam ja bila već četvrti razred osnovne škole, pronašao mesto za klavir i kupio ga, ali sam ja već bila „stara“ za muzičku školu. Onda sam počela sa idem na privatne časove klavira, završila sam 5 razreda za četiri godine ali nikada nisam polagala ispite jer mi to nije bio cilj. Moja jedina želja bila je da naučim da sviram, ali sam kasnije ipak shvatila da sam trebala i da polažem jer neke druge stvari nisam mogla kasnije da upišem zbog toga – kao na primer solo pevanje u Beogradu. Tako da sam 8 godina pevala u jednom jako dobrom horu sa kojim se puno nastupalo i osvajali smo veliki broj nagrada. Kad sam imala 18 godina osvojili smo u Belgiji svetsku nagradu. Smatram da je za svakog pevača dobro da peva u horu jer je to zapravo besplatna škola pevanja. U horu se može naučiti mnogo toga, izmeđuostalog i kako da slušaš druge (ukoliko si u bendu to je važno), a to mnogi pevači ne umeju. Kasnije, kad sam krenula na fakultet pevala sam u horu u Krsmancu a u Lolu me nisu primili (smeh). Međutim, moj fakultet je zahtevao puno vremena i ja sam napustila hor i pokušala da pevam solo, ali čini mi se da nikada nisam bila dovoljno prodorna da bih napravila nešto. Drugi su me uvek samo tapšali po ramenu ali me niko nikad nije pozvao da negde pevam ili nastupam. Moram pomenuti mog velikog prijatelja, Sašu Loknera, koji mi je puno pomogao baš sada, za Talenat, i izašao mi u susret da u neverovatno kratkom roku snimimo tri numere koje sam trebala da pošaljem – zahvaljujem mu se ovom prilikom puno... eto, on me je baš pitao: „Pa kako je moguće da ti nikada ništa nisi snimila?“, a ja sam rekla da me nikada niko nije zvao : „...pa eto, ni ti, Saša“, a on je samo rekao „Vidi, stvarno...“. Eto, imala sam samo neke usputne angažmane. Od pre tri godine sam imala kvartet koji je postao trio pa duo i na kraju solo (smeh) a već godinu dana ne radimo baš ništa. Za Talenat sam se prijavila da bih nekao pronašla put do muzičkog posla, jer u Srbiji ako nisi na televiziji – ni ne postojiš.

MjuzNews: Kažu da je talenat veliki dar koji je šteta i greh ne iskoristiti, ali je isto tako i neka vrsta prokletstva, jer mu se ne može pobeći...

Nataša: Ja se potpuno slažem. Imati talenat zaista znači biti malo i proklet. A uz talenat treba puno sreće. Svi kažu „mora puno da se radi“, da, naravno da treba da se radi, ali mora se imati i sreće. Sreća je izuzetno važan faktor. I koliko god da si talentovan, ako nemaš sreće, mnogi će te samo tapšati po ramenu ali se ništa neće dogoditi, jer jednostavno nisi na pravom mestu pravo vreme.

MjuzNews: Znamo da si pre dosta godina učestvovala i 3K duru a onda si nakon duge pauze odlučila da se prijaviš za Talenat. Prvi Glas Srbije ima veoma nisku starosnu granicu za kandidate, ali da nema ograničenja, da li bi se ipak odlučila za Talenat?

Nataša: Ne bih se prijavila za Prvi Glas, prvenstveno zato što mene niko ni puškom i vilama ne bi mogao da natera da otpevam narodnjak. Kada bi to neko od mene tražio, ja bih se tog trenutka pokupila i otišla. Prošle godine je u Prvom Glasu bio jedan momak iz Novog Sada inače pravi roker, metalac, i on je čovek pokupio kofer i otišao (verovatno su mu rekli da će morati da peva narodjake) –e ja sam se u tome prepoznala. Dakle, da sam mlada i da mogu po godinama, opet se nikada ne bih prijavila. Sem ovoga, nije mi jasna ni ta izolacija u kojoj su kandidati a na kojoj se insistira a koja je meni besmislena. Nikada ne bih pristala na tako nešto.

MjuzNews: Verovatno si makar malo ispratila slične emisije u kojima se takmiče talenti u inostranstvu kao što su X Factor, Talenat, The Voice i slični. Tamo se kandidati ohrabruju da maksimalno razviju svoj autentični izraz i žanr u kom su najbolji i koji im je najbliskiji. Kod nas se, međutim, forsira logika u kojoj navodno kandidati treba da pokažu kako se snalaze u svim mogućim žanrovima. Nama to liči na takmičenje za najboljeg karaoke pevača ili za najbolji svadbarski bend. Kako ti gledaš na to i da li je ovo slučaj i sa Talentom?

Nataša: Ne, jedino što sam ja dobila je bio zahtev da za finale pronađem pesmu koja je brza, jazzy i koliko – toliko poznata. A što se tvog pitanja tiče, ja takav koncept nikako ne mogu da shvatim. Kod nas su najpopularniji bendovi koji sviraju sve, a meni kad neko kaže da svira „sve“ odmah znam koliko je sati. Nikako to ne podržavam. U Talentu su nas zaista podržavali da radimo kako osećamo i želimo. Ja sam jedino želela da u finalu pevam neki malo publici prijemčiviji žanr, soul ili bluz. Želela sam isprva da pevam Caro Emerald koju obožavam, ali zahtev je bio da ostanem u jazz zvuku.

MjuzNews: Kada se Talenat prati putem TV-a, dakle ako nemate uvid u ono što se dešava iza kulisa, stiče se utisak da su takmičarima odrešene ruke da biraju pesme koje hoće i da kreiraju svoj nastup. Da li je to zaista tako?

Nataša: Jeste. Mi se naravno dogovaramo sa produkcijom a konkretno za neke stvari kao što su kostim, šminka, scenografija i sl. smatram da sigurno ljudi iz ekipe znaju mnogo više nego ja kao profesor latinskog i nije mi padalo na pamet da se mešam. Ekipa produkcije je zaista bila sjajna i to najiskrenije mislim.

MjuzNews: Da li pratiš domaću muzičku scenu i šta ti se dopada?

Nataša: Donekle da. Ono što rade Darkwood Dub i Bisera Veletanlić mi se jako dopada.

MjuzNews: A šta misliš šta se dešava na domaćoj sceni? Ne samo kad je u pitanju POP ili ROCK već i opera recimo, koja je takođe u krizi. Zašto misliš da je tako teško kvalitetnim umetnicima da dođu do izražaja?

Nataša: Zato što se sve svodi na veze i poznanstva. Neophodno je poznavati nekoga ko će da te gura. Jednostavno, malo je posla i krug se drži zatvorenim za one koji su već u njemu i njima bliske ljude. Narodnjaci nas ubijaju a muzički ukus je srozan.

MjuzNews: Danas je na našem sajtu osvanio komentar jedne devojke koja je napisala da ti osim jazz-a koji si pevala u Talentu sjajno pevaš i druge žanrove: soul, blues, R’n’B pa i metal! Da li je to istina?

Nataša: Jeste (smeh). Jednom prilikom, pevač benda Kravljeski Apartman je mene čuo kako pevam jazz. I onda mi je predložio da pokušam da pevam metal. I zaista, oformili smo bend koji se zvao „Lavirint“, sa kojim smo imali svega dve svirke i ja sam pevala heavy metal. Hteli smo čak i album da snimimo ali na žalost od toga nije bilo ništa i bend se rasformirao. Međutim, planiram da uskoro snimim u studiju pet numera – sve u različitim žanrovima, pa ćete čuti kako zvuči kad pevam soul ili blues pa čak i metal. I sa Čudesmom sam napravila dogovor da ostvarimo saradnju i da snimimo jednu jazzy – etno kompoziciju. Oni su božanstveni i veoma smo se lepo sprijateljili.

MjuzNews: Od muzičkih kandidata u Talentu, koje si imala prilike da vidiš i upoznaš, ko ti je najprijatnije iznenađenje?

Nataša: Aleksandra iz dua Aleksandra i Nemanja i volela bih jako da je čujem u nekom drugom maniru, na primer da čujem kako peva neku nežnu baladu. Takođe Isidora i Marko Jović, momak iz mog polufinala koji je divan – spreman za X Faktor.

MjuzNews: Da li postoji nešto što mi kao publika prateći Talenat nismo mogli da vidimo a što bi volela da podeliš sa nama?

Nataša: Plesači koji su samnom bili na sceni su predivni. Šteta je što publika nije mogla da vidi kakav smo dan zajedno proveli pred finale. Oni su toliko duhoviti, pozitivni, raspoloženi, veseli, da je to predivno, i iskreno, da mi njih nije bilo ne znam kako bih izdržala. Ostali smo u kontaktu i rastali se maltene uz suze. Iako mi je većina njih persirala zezali smo se kao da se poznajemo trideset godina. Puno ih pozdravljam ovim putem.

MjuzNews: kada se Talenat prati preko TV-a stiče se utisak da se žiri mnogo ne meša u ono što se dešava iza scene. Oni tokom živih emisija daju komentare, koji su uglavnom pozitivni, što je lepo, ali sa druge strane nemaju edukativnu ulogu i dejstvo na publiku koja bi kasnije trebala da glasa uzimajući u obzir njihovo mišljenje...

Nataša: Da, tako je. Mi, takmičari smo ih viđali samo toko živih nastupa tokom audicija, polufinala i finala. Međutim svo troje su veoma prijatni, Ivan Bosiljčić mi je posebno pružio divnu podršku a takođe i njegova supruga Jelena Tomašević koju sam imala prilike da upoznam na žurci nakon finala. Oboje su izuzetno dragi, neposredni i ljubazni i drago mi je da su se pronašli.

MjuzNews: Da li planiraš da oformiš bend?

Nataša: Moraću, pokušavam... (smeh).

MjuzNews: Šta slušaš privatno?

Nataša: Chaka Khan, George Bensona, Renee Olstead, Sophie Milman... ima ih mnogo. Sve dobro što čujem i vidim volim da poslušam. Jane Monheit i Renee Olstead imaju divne obrade jazz standarda koje svima preporučujem. A moja omiljena pevačica je Natalie Cole, nju bih mogla da slušam uvek, po čitav dan i celu noć.

MjuzNews: I na kraju, da li si zadovoljna plasmanom i da li ti je drago što si se prijavila za Talenat?

Nataša: Jesam, kako da ne. Ja nisam ovoliko očekivala. Iskreno, kada sam prošla u finale bila sam u potpuno šoku, mada su me sve iz produkcije pitali „Zašto si tako skromna?“. A posebno sam zadovoljna što je ovaj žanr prošao u finale, to je ipak za mene velika pobeda i znak da su promene moguće.