Došao sam u Amsterdam da proslavim rođendan. Čini mi se da sam se podmladio. We partied like it's my birthday, because it ACTUALLY is. Zaboravljam srpski već. Sunčano je danas. Ili bar u ovom mamurnom trenutku kada su roletne najbolji prijatelji. Na MTV-u neki atletičari plankuju po ulicama. Ispostavlja se da je spot za pesmu War benda Kensington. Ne izbija mi „FourFiveSeconds” iz glave. Nije pomoglo to što je Daan noćas ironično kreštao "I think I had enough, might get a little drunk" dok je gurao bicikl po snegu. Oni to stvarno rade. Nikada se neću navići na to. Često pevušim Ronsonov “Bike Song”. Daan je inače muzički kritičar. To sam saznao tek nakon tri dana druženja. 

Otvoren mi je tab u kojem je “Gold Lip- Breakfast Song”, jedna od pesama koju sam čim smo stigli u Westerliefde. DJ koji je radio zagrevanje zove se The Stress. Hvala mu za skoro svaku pesmu koju je pustio. Posebno za “Les Sins” i neki idiotski “Work Bitch” remiks tačno u ponoć. On nam je bio odičan bonus. Išli smo tamo zbog 18+, dobili njega, ali i  Victim Victim kao više nego prigodnu predgrupu. Manje upoznati sa 18+ tvrde da su čak bili bolji od hedlajnera. Ja sam dobio tačno ono po šta sam došao. 18+ su najtrenutniji bend, što ne znači da su dobri uživo. Oni su internet izbljuvak.  Delimično svareni ostaci jučerašnjeg ručka za kasnu večeru koja je prvi obrok u danu. Oni su YouTube klip nekoga ko se seća AOL-a, ko je sačuvao blogove sa MySpace-a, tvituje jednom dnevno, ali nikada ne bi nosio majicu sa haštegom. To je post hipsterizam. Nikada za sebe neće reći da su art project, ali će ripostovati svaku takvu kritiku. Oni su dva mikrofona i jedna matrica. Video radovi u lošoj rezoluciji. Oni su dobra ideja.

Ako ne pada sneg, pada kiša. Ako ništa ne pada, onda je sunčano. Što nije ništa iznenađujuće, je li. Nije kao da je sunčano noću ili nešto tako. Ali, fora je što se u jednom satu smeni više klimatskih uslova, ako ne godišnjih doba. Stalno kad prelazimo neki od kanala, pevam “All the ducks are swimming in the water”. Lemon Jelly imaju tu stvar koju su naslovili frazom koja poručuje da kad je vreme loše, imaš na umu bar patke kojima je okej. Inače, galebovi su baš agresivni po Holandiji. Čaplje, rode, šta li su, manje. Patkice su autistične. Ljudi rasterećeni.

Nego, da vam pričam o mestu koje je kao kafana na pola puta Surdulice i Lajkovca. Samo što je tamo svaki kamiondžija ujedno i pevaljka. Mesto toliko kvir da je strejt. Neizgovorljivo mi je njegovo ime - Vrankrijk. Gender bending se  podrazumeva, pa se sme privoleti ni jedan žanr. Slušali smo očekivaniji electro clash. No, posebno mi je interesantan zaokret negde pred zatvaranje. Puštali su stvari iz foldera u kojem je najprepoznatljivija recimo “Let Me Think About It”. Stvar Ide Corr koju je Fedde Le Grand remiksovao dvehiljadesedme. Zauvek volim. Vezujem je za komercijalnije beogradske klubove, ali pravila su da se krše. I, fora je u tome što svaki prelazak granice čini da one budu tanje. 

Bili smo u gej baru sa nekoliko televizora. Ne pušta se muzika kako je uobičajeno, idu spotovi. Među njima i ono što me uvek razgali - JLo i LL Cool J, “Control Myself”.

Inače, pokušavam da shvatim zašto postoje podele na gej i strejt barove. Ne vidim razliku. 

Sinoć nismo mogli da stignemo na Die Antwoord. Možda ćemo ići na Queen sa Adamom Lambertom. Da sam znao da je Gazelle Twin sledeće nedelje u gradu, produžio bih ostanak. Nisam znao da volim Jasona Mraza dok nisam shvatio da znam dosta njegovih pesama. Na radiju ga vrte jer ima uskoro koncert. Balavio sam na poster gde su za neki mart najvećim slovima najavljeni Basement Jaxx. Butici obožavaju sve što je Jess Glynne radila, solo i sa Clean Bandit. Po Starbaksima ide džez, u taksijima retko ide muzika uopšte. DA, idemo taksijem po Amsterdamu. Nije to blasfemija, nego smo razmaženi Beograđani. I, sami smo sebe razmazili, ako neko pita.

Ne znam kako se ovo desilo. Zabavno je. Living la vida Hipster. Na stolu imamo više nego inspektor Gedžet u šeširu. Odvratni smo. Neka neko dovede Maks iz “2 Broke Girls” da mi lupi šamar. Keribredšoujem uz late koji je začinjen posebnim instrukcijama. Alek se kikoće uz “Kill Your Friends” na svom novom kindlu. Upravo je naišao na poglavlje u kojem se pominje njegov šef, kao i ostatak muzičke industrije. Šutiram se pod stolom sa nekim arhitektom u nastajanju čije su mine iz patentare svuda rasute po stolu. Dobre su mu slušalice, pitam se šta mu je na plejlisti. 

U julu moram da se vratim u Amsterdam na Pitch festival. U tim silosima je gde smo i noćas bili. Ne znam lajnap za sledeću, ali prošle godine FKA Twigs, Caribou, BANKS, Moderat, Little Dragon... Vode nas na neku super žurku večeras. Rekao sam da ne želim da znam gde. Četvrti dan sam u Amsterdamu, već mu verujem.