Naša preporuka

09.03.2019.

MjuzNews Intervjui: Richard Bona i Nik West
MjuzNews Intervjui: Richard Bona i Nik West

Pred martovske koncerte u Beogradu

Pred nastupe u na Musicology-u, Richard Bona nam je objasnio kako je zbog novčane opklade zasvirao džez i zašto improvizaciju posmatra kao susret sa lavom u Beogradu, dok nam je Nik West otkrila kako je od neočekivanog poziva u ponoć počela da sarađuje sa jadnom od najvećih muzičkih legendi. 
 
 
Basista, pevač i kantautor poreklom iz Kameruna, Richard Bona, ovenčan je najznačajnijim nagradama i priznanjima. Fanovi ga nazivaju Afričkim Stingom, kritičari profesionalcem nad profesionalcima, mnogi smatraju džez muzičarem, ali je njegova muzika kombinacija narazličitijih muzičkih stilova. 
 
MN: Da li prihvatate muzičke klasifikacije ili preferirate da stvarate muziku bez da se ograničavate određenim pravcima?
 
RB: Ja samo stvaram muziku u pravcu gde me srce i um vode. Ne volim da se klasifikujem kao muzičar jedne vrste. Ako se čuje muzika, ja želim da je sviram! 
 
MN: Da li verujete da postoji improvizacija u muzici?
 
RB: Po mom mišljenju, iskreno ne. Prava improvizacija nastaje u nepredvidivim situacijama sa spontanom reakcijom. Ono što obično nazivamo improvizacijom je obična muzička rutina. Mi smo te pokrete već vežbali, samim tim nisu improvizacija. Improvizacija bi bila: Hodam ulicama Beograda i odjednom me napada lav! Vidite, u takvoj situaciju bi bila neophodna improvizacija. 
 
MN: Izjavili ste ranije da ste počeli da svirate džez iz ekonomskih razloga. Da li možete da ponovo ispričate tu priču našoj publici?
 
RB: Dok sam odrastao se nikada nisam susreo sa džez muzikom. Sa 14 godina sam već svirao po barovima, ali isključivo pop i folk muziku. U to vreme sam upoznao jednog koji je rekao da otvara džez klub, I da će me platiri 20 puta više nego što trenutno zarađujem. Ukoliko počnem da sviram jazz. I ja sam odmah pristao, iako ništa o džezu nisam znao, osim da će mi doneti 20 puta više para. Na prvoj probi mi je rekao da izvučem jednu ploču, ja sam izvukao najbližu sebi i to je bio album Džako Pastoriusa. Preslušali smo album i pitao me je – da li si i dalje raspoložen za izazov? Bilo je potrebno 3 meseca i nešto vežbanja, i ja više nisam bio gitarista, već basista koji svira Pastoriusov album “Portrait of Tracy”. 
 
 
Iako je teško odrediti muzički pravac kojim se kreće, njegov vokal, unikatna moć pisanja pesama i mogućnost da savlada gotovo bilo koji instrument samo posmatrajući, pozicionirali su ga kao jednog od retkih afričkih umetnika koji je stekao nedostižnu reputaciju na svetskom nivou.  
 
MN: Koje još instrumente svirate pored basa i gitare?
 
RB: Kao četvorogodišnjak sam zasvirao na balafonu, kasnije sam sam pravio svoje instrumente, a danas – saksofon, trubu, klavir, orgulje, perkusije, harmoniku, mbiru..  sviram koji god instrument zamislim.
 
Richard Bona će, sa svojim petočlanim bendom, održati čak dva koncerta u kultnom klubu Bitefartcafe u Beogradu, a samo dve nedelje kasnije, 26. marta, na istoj sceni, publici će se predstaviti i sjajna Nik West. 
 
Eksplozivna pojava na bini nije dovoljna da opiše drugog zvođača prolećne sezone Musicology serijala. Nik West je prava čarobnica na sceni, dok peva, pleše i slepuje po svojoj bas gitari, a takođe je specifična po „čiroki frizuri“ koja je, simbolično – baš u obliku bas ključa.
 
Uz biografiju koja uključuje rad sa Quincy Jones Produkcijom, Prinsom, Džonom Mejerom, Mejsi Grej i mnogim drugim, Nik West je mnogo više od samo još jednog lepog lica. Njene kolege muzičari, kritičari i publika, smatraju je za jednog od najistaknutijih predstavnika nove funk scene i za naslednicu legendarnog Prinsa, čija je štićenica bila i sa kojim ju je svojevremeno žuta štampa dovodila u vezu.
 
MN: Veoma ste blisko sarađivali sa umetnikom Prinsom, da li biste nam ispričali kako ste se upoznali?
 
NW: Niotkuda me je pozvao oko ponoći u prvoj nedelji novembra 2012. I dalje nisam sigurna kako je tačno došao do mog broja, samo znam da mi je taj poziv promenio život. 
 
MN: Znamo da je ovo uobičajeno pitanje, ali smo sigurni da razumete potrebu da pitamo, kako je izgledalo raditi sa jednom legendom kao što je bio Prince?
 
NW: Bio je pun iznenađenja i svi smo navikli na to. Nekim danima bi želeo da džemujemo satima, a nekada je samo slušao probe distanciran. Očekivao je izvrsnost, ali je zaista cenio mlade umetnike i inspirasali su ga. Poštovao me je kao umetnika, dozvoljavao mi je da budem ja, i zato ga toliko volim.
 
Ova mlada umetnica, koja je ove godine napunila 30 godina, pred beogradskom publikom će pokazati zašto je mnoge svetske zvezde smatraju omiljenim autorom i pojavom na današnjoj muzičkoj sceni, a među njima su i Stiven Tajler i Leni Krevic.
 
Ulaznice za sve Musicology Barcaffe Sessions koncerte možete pronaći putem Tickets i DD Tickets servisa, online i na njihovim prodajnim mestima.
Ostavi
komentar