Ovaj bend ne treba posebno predstavljati, bez obzira na to što su se pojavili na sceni pretprošle godine – publika u regionu je prepoznala Artan Lili kao nosioce jedinstvenog zvuka i energije, a mi smo imali privilegiju da pričamo sa Bojanom Slačalom, koji nas je malo bolje upoznao sa pričom iza ovog sjajnog benda. O muzičkoj sceni u Srbiji, planovima, noise POP-u i drugim stvarima, pročitajte u nastavku...

Od nastanka benda  do danas nije prošlo (kalendarski) mnogo, a postali se sastav o kome se dosta priča, ne samo u Srbiji – je l' ste očekivali to kada ste počeli ili niste uopšte razmišljali o takvim stvarima?

Sve je naravno stvar slučajnosti, iako se svako od nas potajno nadao uspehu. Ako uzmemo u obzir da je objavljeno tek 8 pesama od 12 sa prvog albuma, vrlo smo zadovoljni postignutim, ali tek smo počeli i naravno, nije nam dosta.

Da li vam takva situacija (apropo vaše popularnosti) govori da i dalje ima nade (i publike) za ovu vrstu muzike u našoj zemlji? Da li ste generalno optimistični po tom pitanju bili od starta ili su se menjala mišljenja tokom vremena? Jeste li optimistični ili pesimistični u pogledu budućnosti?

Jaka je ta pozitivna crta koju nosi svako od nas. Valjda smo se tako pronašli i prepoznali i izgleda da naša publika to oseća i da nam veruje sve više sa svakim našim novim singlom, tako da zime nema, dok god je tako.

Noise POP – sinonim za Artan Lili! Je l' lakše biti pionir jednog žanra ili je pak lakše ići utabanom stazom?

Noise pop je samo dobra stilska odrednica. Nikako ne smatramo sebe pionirima žanra. Pionirski su koraci koje smo ostvarili po pitanju inovacije u savremenom muzičkom izdavaštvu, tzv. sukcesivnom izdavaštvu. To znači objavljivanje singl po singl, svako malo, dok se ne popuni album, na već postojećim platformama za to, kao što je naša artanlili.bandcamp.com

Mi vidimo samo „finalni produkt“, tj. „Ako stanemo tu“ i drugi se vrte na stanicama, broj pregleda klipova raste, puni koncerti, euforična publika – međutim, do uspeha nije lako doći, i znamo da radite dosta na sebi, pa želimo da vas pitamo – naporan rad garantuje uspeh ili je potrebna i sreća?

100%  rad, 100% talenat i 100% sreća. Sviđa nam se ovaj recept.

Neki od svetski poznatih bendova imaju vrlo profesionalan (ne baš blizak) odnos između članova – šta vi mislite o tome? Može li to da funkcioniše na duže staze ili je ipak potrebno neko zajedništvo i toplina? Kakva je kod vas atmosfera?

Grupa je porodica u kojoj se sve deli na ravne časti. Svakom se sipa u tanjir isto. Hoćemo reći da je to zajedništvo ustvari najbitnija stvar, ako toga nema, nema ni pesama a samim tim ni benda, ili kako to lepo sugeriše naziv naše grupe, ljubav je u hemiji.

Pravite li planove na duže staze? Ako je odgovor potvrdan, otkrijte nam neki...

Naravno, sve ono što rokenrol nosi sa sobom: probe, snimanje novih pesama, studijski rad i ono što grupa najviše voli – koncertne aktivnosti.

Slušate li zajedno istu muziku ili vam se ukusi pak razlikuju? Šta je to što trenutno vrtite na telefonu ili plejeru?

Svakako da se ukusi razlikuju, ali uglavnom imamo sličnu strast prema muzici koja nas povezuje. Svi ti savremeni servisi za slušanje muzike preko Deezer-a, Spotify-a, iTunes-a, su nam omogućili dostupnost gomile muzičkih sadržaja na jednom mestu, pa svi to sad vrtimo kao ludi. Svašta tu postoji danas, živimo u vreme mikročipova i gigabajta memorije. A naša muzika je i tu posredstvom izdavača Lampshade Media našla svoje mesto. Evo i Telenor je stavio našu muziku u reklamu za Play+ pakete, nisu ljudi ludi, znaju šta valja.

Za kraj – preporuka našim čitaocima koga obavezno moraju čuti (bilo sa domaće, bilo sa strane scene)?

Teško pitanje, mislimo da je najbolje slušati svoje srce i muziku što vas radi. Sve ostalo bi se svelo na imenovanje sa rizikom da zaboravite spomenuti nekog bitnog.