Petak je postao najvažniji dan za muzičku industriju. Ne zato što se tad objavljuje moja kolumna za MjuzNews, već zato što je sad petkom i UK i US da objavljuju nova izdanja. Postoje novi kriterijumi po kojim se formiraju chartovi, to je prevažno. Sezona nagrada je za nama. Gremiji, Oskari, Britsi, ali i švedski Gremiji. Ne znam da li neko još osim mene očekuje da pišem o BRIT nagradama. Ne samo o prisustvu gospođe West već i o cenzurisanom nastupu gospodina Kardashian. Divna Tracey Thorn koja je tamo bila, u svojoj kolumni (OMG jesmo mi sad kolege, šta?!), dvadeset godina nakon što bila nominovana za “Missing”, priča i o devedesetpetoj kada je sedela sa Massive Attack tokom Madonninog nastupa. Na ovogodišnjoj dodeli Tracey se iznenadila što se čuo mikrofon kada je pao, jer je to značilo da je ovog puta uključen.  Svet se iznenadio što je Madonna pala ili nastavila, ja sam u šoku da niko nije posumnjao kako je to deo koreografije koja bi konačno imala smisla (Lifted me up, and watched me stumble). Jesmo li primetili tokom sezone nagrada da je crno novo crno i da dupeta više nisu u modi već ponovo dekoltei? Neću da pišem o upravo održanim Britsima, jer nisam ni o Gremijima mnogo, kamoli o Oskarima. Ovu nedelju moram da posvetim najozbiljnijem pokušaju da se svetu plasira neko sa ovih prostora još od kako je Zdravko Čolić snimio I am not a Robot man.

Luke Black je dobio ugovor sa Universal Music Serbia. 

On je “novi mladi umetnik” i “prvi sa ovih prostora”. Ne bi trebalo da me zanima odakle je. I, ne zanima me previše, osim u pogledu toga da sam rano imao prilike da ga upoznam i sad znam da pored što je talentovan, Luka je i fin momak. Dakle, da – navijam za njega. Komentari koje sam čuo na njegov prvi singl zvuče kao reakcija na moju nanu koja je nakon šloga naučila ponovo da koristi kašiku. Jaaaaooo, braaavooo, slaaatkooo, JaDaMoramTolkoDaSeMučimNeBi. Da je biti iz Srbije je hendikep, mogu da misle samo lenji i time neupešni ljudi. (Nije bre ovde toliko loše, nego se ti nisi snašao!) Zar samo zato što ga tamna strana folka nije privolela, zato što je osim ponuđenog na 666 ružičastih kanala, odlučio da internet koristi za nešto drugo osim stokovanje i muvanje, treba da spustim kriterijume kada konzumiram njegov proizvod? Neću da mu gledam kroz prste zato što je odavde. Biću strog prema njemu jer je dobio priliku koju drugi sanjaju i žrtvuju ne samo krvsuzeznoj nego se ponižavaju pred ljudima koji sede u velikim crvenim stolicama. Sudiću o njemu jer nije mala stvar to što postoji papir na kojem je štambilj Universal Music Serbia koji rade direktno pod okriljem Universal Music Austria. Na tom papiru je i Lukin potpis. Odrekao se svog imena i prihvatio novo. Nastao je Luke Black.

Spot se pojavio 24. februara na LukeBlackVEVO kanalu, pre toga imao premijeru na našem MTV-ju.Verifikovani su nalozi na Facebooku i Twitteru. Možete ga slušati na Deezeru, ali i na servisima koji u našoj zemlji nisu dostupni (Spotify). To bi trebalo da vam govori o namerama i ozbiljnosti projekta. Kao i činjenica da je juče gostovao u Makedoniji, a danas je već u nekoj drugoj zemlji. Ide se polako, ali sa preciznim planom. Pojavilo se interesovanje za njega u Francuskoj i Švajcarskoj. Intervjuisali su ga holandski blogeri. Možete da skinete piratske kopije singla sa ruskih sajtova. Kod nas je uspeh muzičkih izdanja teško merljiv, ali je primećen. Kao što je i Luka primećen prošle godine na listama radija Studio B i B92. 
Malo se nekakve prašine diglo oko priče da je među prvima u regionu dobio VEVO kanal. Kao, to može svako. Tehnički to je tačno, ali je isto tako tehnički deo priče jako važan. Postoje jasne specifikacije kakav fajl im se šalje, a oni takav procesiuraju najmanje dve nedelje. Dakle, nije to baš dva klika nego je dvadeset mejlova. I ne sa bilo čije adrese.

U sledećim redovima, ova kolumna postaje recenzija 
Luke Black, D-Generation

Luke Black ima zvuk koji se u svetu već neko vreme podrazumeva. To ne znači da ikoga kopira, jer njegov liricizam pre svega, zreliji je od potrebe za pripadnošću i kompleksiji od onih koji samo žele trenutak slave. Njegov proizvod očigledno proizilazi iz prirodne potrebe da se reaguje na okolne nadražaje. Svežina zvuka otkriva njegove mlade godine, a poetika stanje duha. Među najvećim kvalitetima njegove muzike je činjenica da mu pesme nisu previše repetitivne što će ih pokazati dugoročnim. To koliko je refren zarazan nije ono čemu ćete se u pesmi vraćati. Njegov izraz poklekao je trendu gledanja ispod obrva, sa tom razlikom da je njegova poruka zasnovana na pogledu preko ramena. Pošto se bavi nečim tako kompleksnim kao što je pop, nazivaće ga post-RnB izvođačem, pripisaće mu future-soul ili neku drugu kovanicu. On to svakako jeste, ali samo delom. Bogate diskretnim hukovima i kamufliranom dinamikom, njegove pesame uvlače se pod kožu kao anksiozno svrdlo i dovode do klimaksa koji zahteva ponovno slušanje, bilo da na žurci u svojoj spavaćoj sobi ili privatnom plesu u hangaru za rejvove. Verovatnoća je da će neko slušati “D-Generation” sklupčan na podu, a neko objasniti maloj Maddie Ziegler kako se đuska. Zbog toga bih, ako bi trebalo da ga poredim sa nekim, poredio ga sa Siom. Zapakuje lično u opšte, pa ti da da radiš šta hoćeš sa tim. Što se poređenja tiče, najčešća su ona sa Lorde i svakako su preciznija od nekih drugih.  

Nemojte ga slušati zato što je iz Srbije. Nikome molećivost ništa nije doprinela. Nemojte imati duple standarde, jer Doris Bizetić nikada nije dobila šansu. Slušajte ga ako vam se sviđa. Ne bi valjalo da se svima dopadne, ali mu se duguje priznanje. Pokazao je da je trudom i radom mogue dobiiti šansu. Posao je tek pre njim i timu koji sad stoji iza njega. Hoće li ga ono što je pred njim slomiti ili inspirisati. Put do zvezda nije popločan ni dobrim namerama, niti je posut trnjem. Put do zvezda je autoput i on je na njemu. Ironično, Luke Black naša je svetla tačka. Ako gledamo na Srbiju, dogodio se veliki pomak. Ako gledamo globalnu muzičku scenu, ovo je kap u moru. Ali, prilika je i za nas i za Luku. Bojim se da će je samo on iskoristiti.