Naša preporuka

03.03.2017.

foto: Youtube screenshot
Lorde pod svetlima senzacionalizma

Vojkan Bećir

Prošlo je puno vremena od kako sam potpisao neki tekst. Bio mi je potreban jak povod, a novi Lorde singl to svakako jeste. Kako on, tako i reakcije na njega. U maniru finiša gladijatorskih mečeva, ljudi sebi daju za pravo da zabavljaču presuđuju jednim potezom prsta. Ja ću svoje uposliti malo više, nadam se ne do TLTR momenta.

Sa šesnest godina sastavila je Pure Heroine, album koji je promenio pravila igre u pop industriji. Oni nije lepa na način na koji je zapadno oko naviknuto, ne pogađa visoke note i nije produkt nekog dečijeg televizijskog šoua. Došla sa Novog Zelanda gde je jedino zna za dosadu i klasne razlika, te o tome i peva. Postiže uspeh koji svemu tome prkosi.

Njeni potezi su suptilni. Kao što je dodavanje slova E na kraj umetničkog imena. Tako reč tipično muškog roda pretvara u svoj. Nešto slično nedavno je uradio i Frank Ocean, momak kojem je oprošteno toliko toga, čak i što to što mu srca slamaju muškarci. Sa Elom Jelić drugačija je situacija. Njoj se greške čekaju i love, njoj se uspeh ne oprašta.

Dan pred svoj dvadeseti rođendan napisala je pismo fanovima koje sam prvi put posle mnogo vremena čitao verujući da ga je zaista napisao izvođač, a ne PR tim. Od kako je Ocean postavio skrinšot teksta sa svog kompjutera o tome da su njegove pesme posvećene ljubavnicima koje je imao, zvezde kao da se utrkuju ko će pokazati da je iskreniji i pri tome prizemniji. U Elinom pismu ona kaže da joj je srce prvi put slomljeno, da je ostavila svoj dom i otišla u veliki grad. Ovce i okean zamenila je bujicom ljudi koji bekeću o kultnom statusu koji stiče, a koji ne može da razume. Ova DEVOJČICA svoju slavu nije imala sa čime da poredi. Iz svoje sobe teleportovala se na svetsku scenu.

Kuriranje saundtreka generacijskog fenomena Hunger Games bio je presedan, a pesma Yellow Flicker Beat redak istup nakon albuma. Uvid u transformaciju male Jelićeve imali smo i saradnjom sa Disclosure. Pesma Magnets bila je samo posledica fantastičnog nastupa koji je odradila sa njima na dodeli Brit nagrada. Ostatak vremena, Lorde je koristila da upozna svet, ali i sebe u odnosu na njega.

Četiri godine od debi albuma Pure Heroine stiže nam Melodrama, odnosno sa tog albuma tek prvi singl Green Lights. Bez obzira na to koliko godina imate, postoji velika šansa da vam je njime prebukiran tajmlajn. Većina se postovanjem nadala da će biti među prvima i dobiti zbog toga koji lajk više, a neki su pokušali da pronađu drugi popularni ugao - uporediti temu sa zajedničkim neprijateljem svojih folovera i zahtevati više od onoga što ti je dato. Tako je bilo sa Frankom Oceanom, ali i ostalim izvođačima koji su se usudili da umesto izvan kutije, gledaju je pravo u oči.

Ishitreni ispadi, koliko protiv, toliko i za, jedan su od razloga što ne pišem recenzije često kao ranije. Ne zato što se možda kajem nekih osuda, već zato što je bespredmetno pričati o nečijem delu nakon nepravilne upotrebe. Ne možete suditi o Avataru ukoliko ga niste gledali u bioskopu, niti reći da li su punjene paprike dovoljno slane na osnovu mirisanja. Albumi su da se slušaju i da se o njima razgovara, nisu da se preslušaju, pa da im se sudi. Nekada se pričalo da o ukusima ne vredi raspravljati, a sada važi da svako ima pravo da mu se ne nešto ne svidi, a onda i da o tome javno raspravlja.

Danas svako može da bude bloger, ali dostupnost muzike i megafona koji je internet, ne čini te muzičkim kriktičarem. Za to je potrebno strpljenje, ali i poznavanje istorije koliko i razumevanje aktuelnih trendova. Takođe je neophodno imati vezu sa izdavačkim kućama, te dobijati njihove proizvode pre onih kojima su namenjeni. Imitiranje muzičkih kritičara danas direktna je posledica nerazumevanja toga da su se nekada muzičke kritike pisale danima i nedeljama pre nego što je ploča stizala u prodavnice.

Ponavljam ovo kao oni što najavljuju apokalipsu, ali - Nikada nisam razumeo potrebu da se upire prstom na loše stvari, valjda svestan da ih ima toliko lepih. Kao mlađi, nisam bio imun na tu bolest. Sada, radije bih pohvalio Kevina Abstracta nego se žalio na to da me ne radi Blond(e).

Naslov ovog poglavlja u umetnosti koje živimo mogao bi biti Senzacionalizam i prvoloptašenje. U modernoj verziji bajke o onom dečaku, on bi samo vikao. Zlatokosa bi napravila online peticiju protiv medveda već nakon prve kaše, druge dve ne bi ni takla.

Jack Antonoff definiše savremeni pop. To radi pesmama za svoj bend Fun., kao solo izvođač Bleachers, kao partner Lene Dunham, producent nekih od najvećih albuma u istoriji, kakav je na primer 1989. On stoji iza pesme Green Lights i to je očigledno i bez njegovog gostovanja u spotu gde je inače fokus na Lorde sve vreme, što je jedan od njenih najvećih kvaliteta. Ona je introspektivna i time dozvoljava da bude ranjiva. Ona ne pametuje kao njeni savremenici, već deli svoje iskustvo koje je za kratko vreme drastično uvećano. Jack je uspeo da uobliči Elino iskustvo da zvuči prijemčivo velikom broju ljudi. Slično je i sa odabirom reditelja spota. Naviknuti smo na potpis Granta Singera koji je radio sve relevantne spotove Weekndu, skoriji Ariani Grande, ali i za Foxygen, Lo-Fanga i nekoliko Sky Ferreiri. Čovek koji će uskoro možda dobiti svoj Instagram filter, uradio je scene u kojima Lorde (doslovno) pušta svoju kosu dok luta mračim ulicama i završava na žurkama gde nikoga ne poznaje, a gde je ne uznemiravaju oni koji je prepoznaju. Možda u nju verujem jer imamo zajedničke poznanike zbog kojih znam da je zaista tako provela period nakon raskida.

Antonoff je uradio tačno ono što je Ela želela, a to je da napravi omaž pesmama Dancing On My Own i DJ, Ease My Mind. Ona je fan skandinavskog popa i želela je da u stilu Robyn i Nikki & The Dove otpleše u novu eru SVOG života. Neko će preboljevati sa njom i uz nju. Ostali, mogu da slušaju druge bendove i bave se svojim temama kako god da umeju. Ostali će naručivati neka druga pića.

Vojkan Bećir