Svi smo jedva čekali novi Beyonce album, ali nakon toga i komentar našeg kolumniste!
Stigao je petak, i evo ga!  
Vojkan Bećir razlaže novi vizuelni album, ali i reakcije na njega. 
Prenosimo vam samo deo, ostatak pročitajte na Digster.rs

Malo je falilo da moj tekst o “Lemonade” osvane još u ponedeljak. Ma, zamalo u nedelju nisam preuranjeno pisao o novom vizuelnom albumu kojim nas je podojila mama B.

Krenuo sam da pišem, pa se pojavio blog nekoga ko je bio od mene brži. Onda sam pročitao recenziju drugoga ko u nedelju ujutru nije bio mamuran. Izašao je kompletni spisak saradnika na albumu, pa deset činjenica koje smo verovatno propustili. Dok sam čitao o tome da li je Rachel Roy osoba na koju se aludira stihovima “Becky with the good hair”, pojavila se teorija da je Rita Ora ta riba kojom je Jay Z prevario gospođu Carter.  Pre nego što se Iggy Azealia umešala iznenađujuće smislenom porukom, pustio sam još jednom film “Lemonade” kako bih video sva cameo pojavljivanja, jer sam pri prvom gledanju ukačio Serenu Williams, ali propustio Zendayu.

Da je reč o bilo kome drugom, pomislio bih da ćemo i na Beyonce brzo da zaboravimo. Ali, ne. Nikada nisam video da neko tako precizno kontroliše medije. Jedino Beyonce uspeva da vozi talas po talas. Kroz različite perspektive, pijuckamo limunadu duže nego što smo hteli, iako žedni.

“Lemonade” je višeglavo čudovište. Kao što to sa takvim biva, odsečeš jednu glavu, pojave se dve nove. Ovaj Beyonce album račva se na muzički i vizuelni, a oni svaki imaju priču o prevari i priču o crnoj kulturi. Sve to pomnožite sa dva jer, ovih dana smo saznali, belci i crnci ne doživljavaju isto.  Pa, to sve još multipliciraju oni što tvrde da drugi nemaju prava da komentarišu i oni što to rade iz inata. Čitao sam blogove o blogerima koji zabranjuju kolumnistima da pišu recenzije ako su belci. Beyonception.

Svario sam “limunadu”. Trebalo mi je pet dana. Ovaj peti mi je bio najteži. Sor-rey, I ain’t sorry.  Sor-rey, I ain’t sorry.  Sor-rey, I ain’t sorry.  Ne izbija mi iz glave. Boy, bye.

...

Pre ili kasnije, moramo se obratiti i tome koliko su ljudi naseli na “Jay prevario Bey” priču. Najveća snaga ovog albuma upravo je šamar svilenom rukavicom svima koji su prestali da odvajaju umetnika i delo. U nekom trenutku, prestali smo da se zaista bavimo muzikom. Čak ćemo bojažljivo reći za Beyonce da je muzičar. Ispada da više nije moguće napisati pesmu iz jednog ugla, staviti se u ulogu žrtve iako to nisi?! Krivim X Factor i slične formate. Tu su se gradile tužne priče zarad većeg broja glasova, pa smo padali u vatru zbog interpretacije devojčica, zanemarujući da pevaju o raskidima kakve možda nikada neće preživeti. Zato nam je nemoguće da zamislimo da je Beyonce sela i rekla da želi da napiše priču, pa na osnovu nje i pesme. Nemoguće, jer živimo u društvu koje veruje da priče treba ostaviti za serije. U društvu koje je zaboravilo da i televizijske serije spadaju u vrstu umetnosti.

...

Muzički, “Lemonade” je napredan, vrcav, eklektičan, hrabar i zasnovan. Dakle, sve je ono što tražim od albuma. Voleo bih razrešenja u pojedinačnim pesmama, ali bi se onda izgubio koncept gde je razrešenje sam kraj koji to nije. Ona (glavni lik Limunade, ne Bijonsei) odlučuje da ostane sa njim i bori se za njihov novi dan, pri čemu je dete više posledica nego uzrok.

...

Sve je pitanje konteksta i sve je pitanje perspektive. To sam rekao toliko puta. Trudim se da budem objektivan, ali koga činjenice interesuju. Važnije je otrgnuti se iz konteksta, zagristi jedan frejm, držati se za plot kao da je slamka spasa. Javnost više interesuje ko je Becky, devojka sa kojom je izgleda Jay Z prevario Beyonce. Javnost se deli na crne i bele opet, i opet, sve vidi crno ili belo.

...

Možda se moja teorija o tome da je ovo dobro isplanirani, godinama dobro vođeni cirkus, ne razlikuje previše od teorije da je CIA ovim projektom želela da pokrene građanski rat u Americi.

Na kraju teksta, najvažnija stvar. Parafraziraću glumicu Uzo Aduba. Jer, u redu je da, kada ti se dopada šta i kako je neko nešto rekao, to preneseš drugima. Lepo je kada te inspirišu, isto koliko kada ti povedeš razgovor na neku temu. Ovo je poruka za Beyonce, iako neće stići do nje. Možda nikada neće ni saznati šta je uradila i koga je sve pokrala. Neko joj dođe sa idejom, podmetne. Krade se stalno, ali je odgovornost na velikim da potpišu. Sve drugo je blam. Neću nikoga da ubeđujem u to koliko je očigledna krađa ideja, i koliko je veliki apsurd je se kunu u taj Tidal koji bi upravo umetnike trebalo da brani.

U svoj internet pretraživač ukucajte uz Beyonce – Pipilotti Rist, pa i Anne Teresa De Keersmaeker. To su dve velike umetnice. Toliko velike da je apsurd još veći. Zar je neko mislio da nećemo provaliti? Bar neki od nas.

“Why spill the tea when you can be sippin’ on some sweet sweet lemonade”

Vojkan Bećir je radijski voditelj, organizator velikog broja festivala i muzičkih događaja, ali i ekskluzivni kolumnista za Digster Adria.
Njegove tekstove možete pročitati na ovom linku, a mi ćemo nastaviti da ih prenosimo svakog petka.