Naša preporuka

01.10.2013.

Bojana Nikolić: Ekskluzivni intervju Bojana Nikolić
foto: Nikola Mažibrada
Bojana Nikolić: Ekskluzivni intervju

"Staro srpsko pevanje je jedinstveno u svetu"

Biografija Bojane Nikolić je blago rečeno impresivna i za nekog daleko starijeg a ona ima svega 29 godina. Još od osnovne škole Bojana se bavi tradicionalnim srpskim pevanjem a tokom godina svoju ekspertizu proširila je i na čitav Balkan. Sarađivala je brojnim eminentnim muzičarima od Sanje Ilića i Balkanike preko Dragoljiba Đuričića do Brankice Vasić Vasilise a nastupala je širom sveta, od Indije do Kanade. Bavi se očuvanjem i promocijom nematijalne kulturne baštine našeg naroda kroz intenzivan terenski rad, istraživanja i edukaciju.

Ovo je priča o njoj i njenom radu:

MjuzNews: Otkud interesovanje baš za tradicionalno pevanje?

Bojana: Ta ljubav se rodila još u osnovnoj školi kad su me roditelji upisali na folklor. Tamo sam se po prvi put susrela sa pesmama kao što su „Beli golube“ i „Marijo deli bela kumrijo“ koje su opšte poznate i tu sam ubrzo postala i solista. U šestom razredu sam upoznala fenomenalnu Simonidu Stanković, inače ćerku Milića od Mačve, koja me je uvela u svet seoskih tradicionalnih pesama. Ona se još u to vreme time bavila iako se tada o tome veoma malo znalo (bila je to recimo 1996/97. godina). Simonida je živela u Parizu neko vreme i tamo je zavolela ono što mi danas zovemo „world music“, razne tradicionalne grupe iz čitavog sveta. Ona mi je puštala Bugarke, fado, ruske pesme i ja sam se već tada zaljubila u različite tehnike pevanja. Zapravo, bila sam fascinirana time kakve sve zvuke može da proizvede ljudski glas. Tako sam i upisala tradicionalno pevanje u srednjoj muzičkoj školi Mokranjac. Nakon toga jedini izbor je bio odsek etnomuzikologija na Fakultetu muzičkih umetnosti jer tradicionalno pevanje na fakultetu kod nas ne postoji. Problem je u tome što je etnomuzikologija naučni odsek na kom se nismo bavili pevanjem pa sam ja paralelno sa studijama samostalno nastavila da izučavam razne tehnike pevanja i proširila sam svoje znanje na čitav Balkan.

MjuzNews: Ljudi često ne znaju razliku između etno ili tradicionalne, starogradske i narodne muzike. Da li nam možeš dati definiciju tradicionalne muzike?

Bojana: Etno zapravo nije najsrećniji termin. Mi više volimo da kažemo: tradicionalne pesme. To su sesoke pesme koje su se prenosile sa kolena na koleno usmenim putem i čiji su autori nepoznati a starogradske su pesme iz XX veka koje su se pevale u gradovima. Novokompanovana muzika je nešto sasvim treće. Ona je nastala polovinom XX veka kada su krenula razna takmičenja pevača kao što su Sabor i Mesam. Konačno, devedesetih je narodna muztika dobila nov oblik koji mi zovemo turbo-folk. To je nešto sasvim drugačije od tradicionalne muzike kojom se ja bavim. Tradicionalne pesme su, dakle, one koje su se pevale na selu a postoji puno različitih stilova pevanja što je meni izuzetno interesantno. Te tehnike pevanja su izuzetno teške i u njima je obuhvaćeno sve ono što se nalazi i u drugim žanrovima, osem operskog pevanja koje zahteva savsim drugačiju impostaciju.

MjuzNews: Baviš se terenskim radom i zapisivanjem tradicionalnih pesama. Kako izgleda taj deo istraživačkog posla?

Bojana: Terenski rad je ključni deo mog rada a funkcioniše tako što se mi prvo dogovorimo sa određenom grupom pevača iz nekog sela, kada da dođemo da ih snimamo. Prvo popunjavamo upitnik u kom oni navode gde su i kada rođeni, čime se bave i slično, a onda kreće segment o pesmama. Treba znati da je pesma nekada bila deo godišnjeg i životnog ciklusa, nešto što mora da se obavi tokom obreda. U pesme životnog ciklusa spadaju recimo uspavanke, svadbene pesme i tužbalice dok su pesme iz godišnjeg ciklusa božićne, uskršnje, đurđevdanske, žetvarske... Zato obavezno pitamo ljude da nam ispričaju ponešto i o običajima a važno je da razgovor ne bude opterećen i formalan nego opušten. Ne sme se nastupiti dignutog nosa jer smo mi, istraživači, ti koji uče i beleže od tih ljudi. Što se samog zapisivanja tiče, ne postoji notni zapis koji može u potpunosti da predstavi ono što je neko otpevao. Iz nota se vidi tonski niz, raspon i pauze ali ne i ono najvažnije a to su boja i ukrasi što je presudno za stil nekog kraja. Negde se peva nazalno dok neki krajevi pevaju izuzetno svetlo... Takođe, postoje specifični ukrasi koje mi zovemo potresalice, groktalice i slično a to ne može da se zapiše pravilno notama. Zato ću se ja, kroz svoj rad, maksimalno truditi da insistiram da svaki notni zapis mora da bude praćen tonskim zapisom. Zanimljivo je da su brojni krajevi još uvek potpuno neistraženi i postoji toliko toga što bi trebalo zabeležiti i snimiti jer se radi o neverovatnom kulturnom blagu. Mi imamo neke od najstarijih pesama na celom svetu! To što mi ovde imamo u drugim krajevima sveta ne postoji: staro dvoglasno pevanje recimo, to je apsolutno naš pečat i da smo pametni to bi trebao da bude naš glavni brend i nešto čime se ponosimo.

MjuzNews: Držiš i časove pevanja. Da li smatraš da svako može da savlada tehniku tradicionalnog pevanja i koliko je vremena potrebno?

Bojana: Ja volim da kažem da je samo potrebno imati osnovni sluh a na svemu ostalom se radi. Disanje, raspevanje, pravilan izgovor, raspon... na svim tim segmentima se kroz časove radi. Vreme je potrebno, a koliko, to je individualno. Prvo je potrebno da pevač dođe do svog glasa, da vokali pravilno zazvuče i da se ne imitiraju tuđi glasovi i boja. Boja glasa je ono po čemu smo jedinstveni i postoje brojne vežbe koje služe da bi pevač pronašao svoju boju. Čas traje sat vremena od čega je pola posvećeno tehnici a drugi deo je za pesme. Mi se u školi nalazimo 2 ili 3 puta nedeljno a ako se vežba i kod kuće, brže se napreduje.

MjuzNews: Da li postoji audicija i da li držiš časove i iz drugih tehnika?

Bojana: Da, postoji audicija da bih čula da li kandidat ima sluha ali audicije su individualne. Držim 3 različita kursa: za tradicionalno, rok & pop i svedah pevanje. Naveće je interesovanje za rok & pop i tradicionalno pevanje i to je za uzrast od 12 godina pa naviše dok je sevdah za malo starije – tu radimo storogradske pesme, ono što poručujemo u kafanicama (smeh). Atmosfera na časovima je sjajna i važno je napomenuti da dosta nastupamo. Do kraja godine planiram da izdam i CD sa polaznicima za čega sam dobila sredstva od Ministarstva Kulture.

Ukoliko želite da krenete na časove pevanja, kliknite OVDE za sve informacije.

Za upis nije potrebno prethodno muzičko obrazovanje a časovi se održavaju u Vukovoj zadužbini (Kralja Milana 2), u samom centru grada.

Cena je 3500 RSD mesečno (8 časova od po sat vremena).

Ostavi
komentar

Povezano