Dva sata pre početka koncerta Robbie Williamsa u Zagrebu, sinoć, počelo je nevreme kakvo skoro nismo videli. Kiša, vetar, nebo teget - crne boje i temperatura koja se sunovraćuje iz minuta u minut. Oko 20h katastrofa se malo primirila ali je dosadna kiša nastavila da pada smanjujući i oduzimajući tempo na svakih desetak minuta. Gužva oko stadiona Maksimir bila je nezapamćena. Ogroman broj ljudi u kabanicama, sa kišobranima koji pojma nema gde ide jer ni jedan jedini natpis sa oznakom pravca nije bio postavljen. Na ulazu smo se gurali dobrih pola sata a kada smo se konačno probili, prizor je bio nezaboravan. Prepun stadion i prepune tribine sa, kako je procenjeno, oko 45 hiljada ljudi.

Ako ste mislili da ovaj uvod najavljuje osvrt na koncert u negativnom svetlu, prevarili ste se. Sve ono što je usledilo nakon 21h (koncert je krenuo tačno u minut), učinilo je da zaboravimo i kišu, i vetar i blato i gužvu i redove. Kralj svih showmena i jedna od najvećih pop zvezda današnjice, Williams je izašao na scenu (tačnije sleteo), suvereno zavladao i držao nas u apsolutnoj hipnozi naredna dva sata. I ne samo da je opravdao sva naša očekivanja kao muzičar, pevač i zabavljač, već je ostavio utisak neverovatno šarmantnog i simpatičnog momka. Izveo je na binu devojku kojoj je posvetio pesmu a nešto kasnije, tokom bisa i majku sa preslatkom ćerkom. Neprekidno je komunicirao sa publikom, davao devojkama komplimente, slao nam poljupce i nesebično delio svoje oduševljenje Zagrebom, publikom i atmosferom.

Koncert je kao što je i najavljeno, trajao puna 2 sata. Na pesmi "Kids" na bini mu se pridružio Olly Murs koji tokom cele turneje "Take The Crown" zagreva publikom polučasovnim nastupom pred koncert. "Me And My Monkey" su mnogi doživeli kao emotivno -  muzički klimaks koncerta tokom kog je Robbie ispričao jednu od neverovatnih priča iz svog "bivšeg života".

Bis smo svi jedva dočekali jer je u set listi navedeno da su planirane čak tri pesme među kojima je i mega hit, balada "Angles" koju smo horski otpevali da bi na kraju, nakon poklona Robbie nonšalantno i bez mnogo patetike napustio binu ostavivši nas da u glas, i u ispravnom tonalitetu otpevamo još jedan refren.

I to je bilo to.

Čista magija i čista desetka.