U iščekivanju 28. decembra kada će Neverne Bebe održati dugo očekivani koncert za koji sami kažu da će biti kruna njihove dosadašnje (neverovatnih 20 godina duge) karijere, razgovarali smo sa frontmenom sastava Milanom Đurđevićem koji se tom prilikom osvrnuo na godine koje su iza njih i otkrio nam šta možemo očekivati od nastupa u Kombank Areni. Budući da smo intervju radili u pauzi jedne od proba, mi vam iz prve ruke možemo reći da Bebe zvuče fenomenalno kao i da jedva čakaju da izađu pred publiku. Ostalo je još svega nekoliko dana a mi vam savetujemo da to vreme iskoristite za preslušavanje albuma, vežbanje tekstova pesama i čitanje ovog intervjua J:

MjuzNews: Da krenemo od najvažnije teme a to je, naravo, koncert. Šta da očekujemo po pitanju izbora pesama, tehnike, gostiju... svega?

Milan: Publika može očekivati sve najbolje od onoga što smo uradili tokom ovih dvadeset godina. Odsviraćemo pesme koje publika dobro zna i voli ali i one koje mi mnogo volimo. Pripremamo izuzetno dinamičan koncert koji će biti pravi praznik za dušu i oči i pravi auudio – vizuelni spektakl. Pored vrhunske opreme koja je na svetskom nivou a koja obuhvata: binu, rasvetu, ozvučenje i video materijale, želim da najavim i bend u proširenom sastavu koji će činiti devet muzičara i tri ekskluzivna gosta čija imena ne želim sada da otkirjem. Ideja je gosti ostanu tajna sve do samog koncerta kako bi to bilo specijalno iznenađenje za ljude koji 28. decembra dođu u Arenu. Set lista je osmišljena tako da će ljudi imati vremena i da se nasmeju i da puste suzu ali i da stegnu ruku nekome pored sebe i da podele sa dragom osobom pogled, misao i emociju. Svaki detalj nam je važan jer se ovakav koncert ne radi svaki dan i kada do ovakve prilike dođe mesta za kalkulacije nema već se daje sve od sebe.

MjuzNews: Da li ti je ovih 20 godina proletelo?

Milan: Zapravo i nije. Kada se okrenem iza sebe, shatam da nisam siromašan čovek jer vidim jedno veliko bogatsvo a svi trenuci naše karijere su u pesmama i nama neće biti potrebno da jednog dana pišemo biografiju jer je ona već zabeležena u našoj muzici. Meni je izuzetno važno što smo kroz svo ovo vreme i izazove sa kojima smo se sreli uspeli da ostanemo iskreni. Nije nam neophodno da sada sakupljamo lovorike jer smo sigurni da iza sebe ostavljamo nešto dobro a što je na neki način i hronika vremena u kom smo živeli.

MjuzNews: Tokom ovih 20 godina vama su se desile mnoge sjajne stvari. Održali ste mnogo divnih koncerata, bili ste predgrupa legendarnom sastavu Toto a sada vas čeka Arena. Šta još sanjaš?

Milan: Mi uvek sanjamo otvorenih očiju a to znači da je najlepše ono što tek dolazi. Mi se radujemo svakom mestu u koje će nas muzika odvesti i ljudima koje ćemo upoznati jer mi smo dopustili da nas muzika vodi kroz život. Naravno da nije lako jer ovo nije velika zemlja ni veliko tržište i nakon ove „kilometraže“ koju mi imamo iza sebe teško je naći entuzijazam i kretati stalno ispočetka. Mi nismo bend koji funkcioniše po tezgama niti smo ikada gledali na sat kada će da se završi koncert. Mi volimo ovo što radimo i imamo sreću da nam profesija bude u isto vreme ono što nam je životna filozofija. Ko zna gde će nas i na koju stranu život odvesti i koliko ćemo još, unutar benda uspeti jedni druge da inspirišemo. Jedino što sada mogu da kažem sa sigurnošću je, da će koncert koji sada spremamo biti kulminacija svega do sada urađenog. A šta će se nakon toga destiti... Iskren da budem, i ne razmišljam o tome.

MjuzNews: Da li imaš makar malu tremu od Arene?

Milan: Nemam. Ja sam već u glavi nekoliko puta prošao taj koncert. Set lista je stvar veoma ozbiljnog planiranja. Ako pogledaš kako izgleda priprema Stingovog koncerta videćeš da je sve unapred isplanirano pa čak i šta će on, između pesama, reći. To se takođe vežba.

MjuzNews: Molim te da za kraj prokomentarišeš scenu. Primetan je manjak profesionalnih muzičara jer mnogi rade i nešto drugo kako bi zaradili sigurnu platu. Šta je stariji problem - da li muzičari moraju da rade druge poslove zato što je scena loša ili je scena loša zato što oni nisu full time u muzici?

Milan: Činjenica je da ima ljudi koji nemaju herca da stanu iza svoje sopstvene muzike. Sa druge strane apsolutno razumem i ljude koji iz egzistencijalnih razloga moraju da rade i neke druge stvari ali to onda neminovno dovodi u pitanje kvalitet njihove muzike koja ostaje na nivou neostvarene ideje. Mogli smo i mi hiljadu puta do sada da se pokolebamo. Ja sam bend napravio 1993. godine a tek 2003. smo zaradili prvi novac od muzike. Naravno da tih deset godina nismo živeli u blagostanju i bilo je kritičnih trenutaka ali upravo na iskušenju se vidi „ko jeste a ko nije“. Uz svo razumevaje za ljude koji su našli sigurnost i utočište u drugim stvarima, moje lično mšljenje je da to nisu pravi muzičari. Oni su tu jer im je muzika pasija i neka vrsta ozbiljnog hobija. A ako želiš da napraviš karijeru i da podeliš svoju muziku sa publikom onda moraš biti iskren po cenu da se ne ostvariš.