Regina je bend prisutan na sceni više od dvadeset godina. Bez obzira da li su vaš omiljen bend ili ne, sve njihove pesme sigiurno znate napamet i sigurno mnoge volite. Beogradska publika imaće priliku da ih čuje 10. maja u klubu Kasina, a kako su počeli, ko su im bili idoli, o čemu maštaju i šta misle o današnjim svetskim mega zvezdama, saznajte u intervjuu koji sledi:

MjuzNews: Krenuli ste davne 1990. godine kao „garage band“. Nakon  prvog albuma i nastupa koji su usledili došla je popularnost. Nakon drugog albuma došla je velika popularnost... „neočekivano“ kako piše u vašoj biografiji. Recite nam kako je to izgledalo iz vizure benda? U kom trenutku ste shvatili koliko velik bend je „Regina“zapravo postala?

Aco: To što se nema dogodilo 1990-te se zaista rijetko dešava u životu. Mi smo u maju završavali album, imali neke od prvih nastupa kao predgrupa sarajevskim alternativnim bendovima u malim klubovima a u oktobru iste godine smo već imali svoje koncerte pred par hiljada ljudi. Najsmješnije od svega je što su svi ljudi oko nas pa i mi sami smatrali da je naša muzika totalno nekomercijalna. Čak smo se i rugali tadašnjim muzičarima koji su u to vrijeme imali visoke tiraže, imali smo glupave slogane tipa: "Mi nismo Merlin mi smo Regina". Međutim, desilo se to što se desilo, vrlo brzo smo postali veoma popularni. Što se tiče našeg samog shvatanja cijele situacije mislim da smo bili veoma površni i nesvjesni onoga što nam se dešavalo. Više smo reagovali instiktivno nego promišljeno i svjesno. Ruku na srce više vremena smo bili pijani nego trijezni. To sve ide zajedno.

MjuzNews: Neobičan deo u vašoj biografiji jeste i priča o nečuveno dugoj potrazi za pevačem. Kažeš da ste čuli mnogo njih dok se nije pojavio Davor. Šta si to u njegovom glasu čuo što drugi nisu imali?

Aco: Davor je došao u zadnjem trenutku. Mi smo imali cijeli album spreman, kompletan koncept a bez pjevača. Svjestan sam bio da ja to ne mogu pjevati a nismo imali drugo rješenje. Imali smo mnogo audicija za pjevače gdje su dolazili razni manijaci, čak nam je jedan dečko donio snimke Tife i predstavljao se da je to njegov glas. Onda je jedno veče naš klavijaturista došao u naš podrum sa nekim mršavim momkom i rekao: „evo nam pjevača“. Tako je i bilo! Davor je bio pun pogodak!

MjuzNews: Užasno je duhovit slogan koji ste lansirali na samom startu karijere „Mi nismo Merlin, mi smo Regina“. Da li vam je Merlin zamerio zbog toga?

Aco: Nije to bio naš slogan! To je smislio čovjek koji se tada bavio nama kao bendom koji tek treba da krene. Ideja je bila da na neki način skrenemo pažnju na sebe. Nama je to u prvom momentu djelovalo glupavo ali nismo mi imali pojma o estradi. Jedno jutro smo se probudili i vidjeli da je cijelo Sarajevo obljepljeno plakatom sa tim sloganom. To je bila politika svršenog čina što je u našem slučaju ispalo dobro. Nisam siguran da je u početko Dino Merlin baš bio sretan zbog toga ali smo vremenom napravili dobre odnose. Pred našu Evroviziju 2009. godine smo imali koncerte zajedno u Skandinaviji i dobro smo se družili.

MjuzNews: Kao mnogi dugovečni bendovi, iz prvih redova ste svedočili ogromnim promenama na svetskoj (a samim tim) i domaćoj sceni i sumanutom napretku tehnike. Kada ste počeli, za album je bilo potrebno mnogo novca a uspeh se merio brojem prodatih ploča / kaseta i karata za koncert. Danas svako ko ima osrednji računar u svojoj sobi može da snimi pesmu a tržište se preselilo u virtuelni svet na kom se broje YouTube pregledi i broj downloud-ova sa iTunesa... Kako ste se vi u svemu snašli i šta mislite, koje su okolnosti, od ove dve krajnosti, bolje za muziku kao umetnost?

Aco: Na našim prostorima je muzika i umjetnost doživila totalno razaranje u zadnjih dvadesetak godina. Ništa nije ostalo isto. Muzika je jednostavno otišla na periferiju. U našim životima su na nesreću postale važnije neke druge stvari. Kad malo razmislim o zadnjih 20 godina zaista mi je čudno da smo normalni. Ali eto,možda smo mi zbog svega što se dešavalo svjesniji toga da je život samo danas. Naučili smo da sutra možda i ne postoji, bar ne onako kako je bilo juče. Što se tiče same tehnologije ona je oduvijek bila samo pomoćno sredstvo. Ideja je najvažnija!

MjuzNews: U početku, inspiracija za muziku Regine je prema tvom priznanju bio čuveni bend U2. Kakav je osećaj kad skapiraš da si stvorio svoju muziku, svoj zvuk i svoj potpis koji sada neki novi bendovi navode kao svoju inspiraciju?

Aco: Nama je taj koncept benda U2 bio zanimljiv. Krajem osamdesetih samo malo "nas kretena" je slušalo nešto kao U2. Jako je važno da se u početku karijere oslanjaš na nešto što je zaista kvalitetno. Kad pokušavaš da stigneš i bar donekle pariraš nečemu tako velikom u ogromnoj si prednosti. Tokom karijere su se uticaji mijenjali, svašta zanimljivog smo kombinovali u našoj muzici ali ti prvi koraci su nam ostali mozda najdraži. To je stvar koju radiš bez ikakvih kalkulacija i kompromsa koje kasnije život sam po sebi donosi.

MjuzNews: Kao nekadašnji učesnici takmičenja Eurosong, verovatno i danas krajem oka pratite ovo takmičenje. Da li vam se neka pesma, koja će se takmičiti ove godine, specijalno dopada? Da li imate favorita?

Aco: Evrovizija je potpuno specifično iskustvo. To je samo po sebi takmičenje i normalno je da nosi višak adrenalina. To ispadne na kraju kao neko internacionalno sportsko takmičenje. Opet sa druge strane to je muzika, nešto što baš i nije za takmičenje. Vjerovatno zbog toga svi vjeruju da mogu pobijediti jer parametri nisu jasni kao u sportu. Kad sve sabereš tih 15 dana koje provedeš tamo se zaista može nazvati neurosong.

MjuzNews: Nekada je svet imao Led Zeppelin, Janis Joplin i Bob Marley-a i mnoge druge koji su stvarali nove žanrove, pomerali granice u muzici i pisali istoriju svakom novom pesmom. Danas imamo PSY-a, Jay Z-a i Justina Biebera. Šta se dogodilo?

Aco: Normalno je da se svijet mijenja. U današnje vrijeme ljudi nemaju vremena da se bave nečijom karijerom kao nekada. Sve je stvar trenutka, i sve je dostupno. Demistifikacija svega se desila na našoj planeti. Sve je postalo jedan ogroman rijaliti. Sve se dešva odmah i samo sad.

MjuzNews: Da li imate nekih velikih a još uvek neostavarenih profesionalnih želja?

Aco: Imamo naravno! Želja nam je da u Beogradu napravimo veliki koncert. Želja nam je da uradimo nešto sa našom muzikom van ovih naših prostora. Koliko su te želje realne vrijeme će pokazati. Ali mislim da je najvažnije da se u ovom svemu i dalje dobro zabavljamo. Dok to traje biće dobro.

MjuzNews: 10. maja nastupate u Beogradu u klubu KASINA. Verna publika uvek više voli da čuje svoj bend u klupskoj, intimnoj atmosferi što i očekujemo u Kasini. Šta je za vas glavna razlika između nastupa u hali pred više hiljada i u klubu pred par stotina ljudi?

Aco: Da, imamo priliku da se družimo sa publikom u Beogradu prvi put u ovoj godini. Klub podrazumeva malo drugačiju atmosferu nego što je slučaj na vellikim koncertima ali ja očekujem da će biti lijepo. Sviramo naravno naš repertoar sa nekim bonus pjesmama. U zadnje vrijeme volimo i sebe da iznenadimo i sviramo nešto što nismo svirali do tada. Očekujem da će nam beogradska publika biti dobra inspiracija i da ćemo opravdati očekivanja. Vidimo se desetog!