Sutra, 22. novembra, Nastasja Vojinović, talentovana violinstkinja će nastupiti u Centru lepih umetnosti Guarnerius, s početkom u 20 časova!

Kao što već znate, ciklus „FMU i Guarnerius nagrađuju“ traje već tri sezone, a cilj je da se najbolji studenti Muzičke akademije predstave domaćoj publici.

Nastasja Vojinović je talentovana devojka, koja sa samo 19 godina već završava osnovne studije, a do sada je takođe osvojila brojne nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima!

Na sutrašnjem nastupu, uz pratnju Ivane Pavlović na klaviru, bićemo u prilici da uživamo u Nastasjinim izvođenjima Mocarta, Hendla i Sen Sansa/Isajia.

Znamo da si dugo razmišljala o programu sa kojim ćeš se predstaviti publici u Guarneriusu, kako si na kraju odlučila da izvedeš upravo ove kompozicije?

Betovenovu sonatu i Isaijevu obradu Sen-Sansove Etide u obliku valcera sam birala za ovogodišnji program na studijama, pa je to bilo prvo u redu za program ovog koncerta. Falilo mi je, međutim, još nešto kao dopuna, kao protivteža vrlo virtuoznoj sonati i komadu, tako se tu našla Hendlova sonata u E duru - barokna sonata lagana za uho.

Imaš samo 19 godina, a na kraju si osnovnih studija, kakvi su tvoji dalji planovi i kako vidiš sebe za, recimo 10 godina?

U mojim daljim planovima je napredovanje! Za deset godina se vidim na sceni, na koncertu u punoj sali.

 Često na televizijama i danas možemo videti snimak tvog nastupa kao soliste Dečije filharmonije, od pre nekoliko godina, kako danas gledaš na taj period tvog detinjstva?

To je snimak iz sale Beogradske filharmonije, od pre jedno 7 godina, one godine kad sam se preselila u Beograd. To je bio period novih drugara, nastavnika, novih događaja. Možda velika promena za jednu devojčicu, ali sam se brzo navikla, jer sam se i dalje nalazila u svetu muzike.

Imala si priliku da, kroz majstorske kurseve, sarađuješ sa velikim imenima svetske violinske scene - čiji saveti su ti bili najdraži i najdragoceniji?

 Na tim kursevima sam mnogo naučila, od svakog profesora ponešto. Upijala sam kao sunđer, prihvatala sugestije, primenjivala i, ako mi odgovaraju i daju rezultate, onda ih i usvojim. Upoznavala sam različita poimanja muzike i muzičkih dela, učila o sviranju različitih stilova i popravljala i unapređivala tehniku. Najdraži i najdragoceniji mi je svaki savet profesora Vladislava Bobića, sa kojim sam radila tokom srednje škole. 

Mnogo nagrada se već nalazi u tvojoj biografiji, ali je mnogo takmičenja i pred tobom, da li neku nagradu posebno priželjkuješ?

Najlepša nagrada u karijeri jednog muzičara-izvođača su zadovoljna lica u publici, i to je nagrada kojoj se najviše radujem na svakom koncertu!