Pošto se Miloš Karadaglić odvažio da svira pesme najvećeg pop benda, onda ću i ja sebi da dozvolim da recenziram njegov album. Posebnu pažnju posvetiću saradnji sa Tori Amos.

Prvo, da vas ovlaš upoznam sa momkom koji ne samo da je jedan od najvećih klasičnih gitarista današnjice, već i zvezda žanra koji ih ne neguje.

Ako vam njegovo prezime to nije otkrilo, iz Crne Gore je. Sa osam je počeo da svira gitaru koju je pronašao u sobi svojih roditelja, a sa trideset tri je svirao pesme koje je McCartney pisao i to pred mikrofonima na kojima je snimao i sam Lennon. U međuvremenu se školovao u najprestižnijim muzičkim školama Londona.

Blackbird – The Beatles uveo je neke novine u Karadaglićevu karijeru. Na njemu, navodno prvi put, sebi dozvoljava barem manje improvizacije. To je samo jedan od elemenata koji omogućava da ovaj album ne bude još jedan koji će se kod puštati samo tokom tako čestih dana žalosti. Ovo je album koji na sasvim novi način čita toliko puta već obrađivane pesme poput Come Together i Eleanor Rigby. Yesterday je navodno prva pop pesma sa kojom se uhvatio u koštac. Narativ je elegičniji i tanan, pažljivo promišljen. Tako je izbegnuto da zvuči kao muzika za liftove, čemu teži većina sličnih projekata.

Noseći singl je Let It Be na kojem gostuje Gregory Porter. Još jednom bih vam skrenuo pažnju na ovog gospodina koji je prošlog leta bio headliner beogradskog festivala Musicology. Jedan od najpopularnijih jazz vokalista današnjice ispričao je više svojih priča kroz tek nekoliko stihova koje završavamo naslovnom frazom. Moglo je Porteru da se traži da riče, kao što su to uradili Disclosure nedavno, ali se išlo manje hvalisavim putem. Uopšte, ceo album mogao je da ode u Karadaglićevo dodvoravanje potencijalnoj publici. Nije se išlo na brzinu prstiju već na zrelost koja je potrebna da se razumeju The Beatles. Nihova ukupna veličina, važnost, pa i svaka pesma posebno.

Da pročitate ostatak teksta kliknite OVDE.