MjuzNews je posetio promociju prvog izdanja regionalnog simfonijskog orkestra No Borders Orchestra, “The Opening”, koje u saradnji sa Universal Music Austria potpisuje tim Universal Music Serbia za prestižnu etiketu Deutsche Grammophon. Promocija se održala u nedavno otvorenom Metropolis Music Cafe-u na adresi nekadašnje legendarne prodavnice PGP RTS-a u Makedonskoj 21, a MjuzNews je imao priliku da razgovara sa dirigentom No Borders Orchestra, Premilom Petrovićem. Na izdanju su se našle kompozicije Sergeja Prokofjeva, Riharda Vagnera, Zoltana Kodalja i proslavljene srpske kompozitorke Isidore Žebeljan. Koja saznanja o umrežavanju ljudi iz regiona, probijanju granica, saradnji sa Universal Music Srbia kao i prevazilaženju nacionalizma Petrović deli sa čitaocima možete da pročitate u našem intervjuu. 

MjuzNews: No Borders Orchestra je regionalni simfonijski orkestar koji u svom manifestu govori o posvećenosti budućnosti nasuprot nostalgiji. Vaše prvo izdanje se zove „The Opening“. Recite nam više o samom nastajanju orchestra, komunikaciji i umrežavanju ljudi koji ga čine, kao i o granicama koje je sam proces otvorio.

Premil Petrović:Pokrenuo sam inicijativu za formiranje regionalnog ansambla 2010. godine. Osnovao sam NGO “No Borders Orchestra” u Beogradu sa grupom prijatelja. Ideja nam je bila ideja da se pokrenu kulturno-umetnički projekti koji imaju za cilj dekonstrukciju stereotipa i prevazilaženje nacionalizma, rasizma, šovinizma, homofobije i drugih oblika staha od drugog i mržnje. Prvi koncert NBO je bio u Beogradu na otvaranju BEMUS-a 2012. godine. Audicije su pre toga održane u svim glavnim gradovima bivših jugoslovenskih republika 2011. godine. Inspiracija za formiranje ovog ansambla dolazi od West-East Divan Orchestra. To je orkestar koji su osnovali dirigent Daniel Barenboim i palestinski intelektualac Edward Said. Reč je o orkestru u kom zajedno sviraju jevrejski i arapski muzičari. Ono što je meni uzbudljivo u vezi sa tim projektom jeste da su muzičari koji su prošli iskustvo rada u tom ansamblu izašli promenjeni i kao muzičari i kao ljudi. To je nešto što smo i mi želeli i što se definitivno i ostvarilo. NBO je sam po sebi jedan transformativni prostor u kom se oni koji u njemu učestvuju menjaju. Prvi nastup je bio u Beogradu na otvaranju Bemus-a pred potpuno praznom salom Sava Centra zato što je publika bila na sceni zajedno sa orkestrom. Imali smo prostor za stajanje, prostor za sedenje, prostor za šetnju, prostor za ležanje u vidu jastuka oko orkestra da bi se dekonstruisao taj koncept klasične muzike koji se nije promenio od XIX veka. U suštini se dovodi u pitanje ritual posete muzeju muzike. Za nas u NBO-u muzika je nešto mnogo življe i mnogo bitnije i nešto što može da bude relevantno za život sada i ovde i to je jedan od načina na koji tematizujemo razbijanje granica između orkestra i publike. Ceo projekat u suštini ima društveno-političku osnovu i sa druge strane umetničku osnovu. No Borders i u jednom i u drugom pruža mogućnosti za otvaranje. Sama pojava NBO u regionu gde ljudi i dalje žive u, da kažem, hladnom građanskom ratu, daje prostor u kom muzičari Srbi zajedno sa Albancima, zajedno sa Muslimanima, zajedno sa Hrvatima, Slovencima i tako dalje rade na nečemu zajedničkom i gde su prijatelji. To je u glavnom neka teorijska osnova. Posle prvog nastupa, tokom prve godine naš centar aktivnosti je bio u regionu. Svirali smo kako po velikim festivalima kao što su BEMUS, Kotor Art festival, Ljubljanski festival, tako i u gradovima u kojima nikad nije svirao simfonijski orkestar kao što je Trebinje. To je nešto što je deo priče NBO, a to je da se ne svira samo po velikim festivalima nego da se ide među ljude i da se pokaže da klasična muzika nije nešto za elitu jer mi smo inkluzivan orkestar. U Trebinju smo svirali program koji nije ni malo popularan u smislu populističan i publika je bila oduševljena. Ne samo da smo imali ovacije već smo mesecima nakon toga bili glavna tema u gradu. Takođe, naš nastup u Prištini usred konflikta između Srbije i Kosova 2013. godine je veoma važan. Naš prvi internacionali nastup je bio u Berlinu i to ne samo zato što je Berlin centar klasične muzike nego zato što ceo grad nosi simboliku prevazilaženja dva glavna represivna sistema u XX veku, fašizma i komunizma, i s druge strane imamo rušenje zida koje je inspiracija da se ruše zidovi ispred i u samom sebi pošto svi mi imamo predrasude. NBO jeste taj prostor u kom se ukidaju predrasude. Druga godina našeg postojanja je takođe zanimljiva. Radili smo produkciju Verdijeve opere Magbet isključivo sa crnim pevačima iz Južne Afrike i sa jednom rediteljskom zvezdom, veoma provokativnim rediteljem iz Kejptauna, Bretom Bejlijem. Ideja je bila da pevači iz post-aparthejd zemlje zajedno sa muzičarima iz post ratne zone iz Evrope zajedno pričaju priču o konfliktu u Kongu u kojoj je samo za poslednjih 20 godina ubijeno preko 5 miliona ljudi. Sa tom operom smo imali ogroman uspeh na vodećim festivalima u Evropi. Imali smo četri predstave u Beču, predstave u Parizu , Roterdamu, Briselu, četri predstave u Barbican-u u Londonu itd. i to je bio veliki uspeh. Ono što nam se dogodilo u ove dve i po godine je potpisivanje ekskluzivnog ugovora sa Universal-om i objavljivanje prvog izdanja za Deutche Grammophon. To je ogromno priznanje kvaliteta jednog ansambla koji postoji samo dve i po godine. Objavljivanje pod brendom Deutsche Grammophon, najznačajnije izdavačke kuće za klasičnu muziku znači da ulazimo u top ligu, ligu najboljih muzičara, najboljih orkestara na svetu.

MjuzNews: Imali ste priliku da sarađujete sa ljudima iz Universal Music Serbia, timom u kom, kao i u Vašem orkestru, vlada mlada i slobodoumna energija. Da li možete da nam kažete nešto o toj saradnji?

Premil Petrović:Ja sam beskrajno zahvalan prvo Fabianu Štilkeu i njegovom timu u Universal Music Austria zbog želje da ulože u prvo izdanje jednog ovako mladog ansambla. Poverenje smo imali takoreći od početka. S druge strane ja sam beskrajno zavalan Iliji Miloševiću i njegovom malom ali apsolutno fantastičnom timu iz Universal Music Serbia bez kog našeg CD-a ne bi bilo. Oni su uložili ogroman rad i ja moram da kažem da je ovo jedna istorijska stvar, ovo izdanje. Kako za nas tako i za njih. S jedne strane mi smo prvi ansambl sa prostora bivše Jugoslavije koji potpisuje ekskluzivni ugovor i objavljuje izdanje za Universal Music i Deutsche Grammophon. S druge strane, ono što je fantastično za Iliju i za njegovu ekipu jeste to da je ceo produkt u suštini urađen ovde. Ne samo da su muzičari iz ovog regiona nego je i dizajn rađen ovde. Bukvalno ceo produkt je lokalni. Ono što je fascinantno je to da nešto što je regionalno, nešto što je odavde, odgovara standardima na najvišem mogućem svetskom nivou. Ponosan sam na sve nas zajedno. Lejbl Deutsche Gramophon i Universal Music daju potvrdu kvaliteta koji smo mi pokazali da imamo radeći zajedno na ovom izdanju. Ono što je takođe važno za Universal Music Serbia jeste da ovde očigleno vlada neka druga klima i da neki ljudi pokreću stvari koje su stvarno bile neophodne na ovom prostoru koji je još uvek nažalost zatvoren. Ono što je fantastično jeste što Universal Music Serbia pokreću regionalne projekte, ne rade isključivo nacionalne. Čini se da Srbija ima malo bolju budučnost zahvaljujući ljudima kao što su Universal Music Serbia.

MjuzNews: NBO za svoje ciljeve navodi i prevazilaženje nacionalizma, rasizma, ksenofobije i homofobije u regionu Zapadnog Balkana. Ove teme su danas, čini se više nego ikad, aktuelne na prostorima Zapadnog Balkana. Da li ste u svom radu osvetlili neke istine koje bi mogle da pomognu Vašim saborcima iz Srbije koji se bave ovim temama?

Premil Petrović:Ono što je meni zanimljivo jeste da proces transformacije počinje u samom bendu. Daću Vam primer. Jedna muzičarka iz Srbije koja je samu sebe definisala kao srpska nacionalistkinja je svirala sa nama koncert u Prištini. Ona se vratila kući u Beograd posle tog iskustva, zvala nas je posle dve nedelje  i rekla: “Nešto se sa mnom događa. Ja ne prestajem da plačem poslednje dve nedelje jer sam shvatila koliko su ti ljudi koje sam tamo srela predivni, koliko sve ono što sam učila i slušala o Albancima nije tačno jer imam drugačije iskustvo i osećam se izgubljeno. Osećam se kao da mi je neko pomerio tlo pod nogama.” Ako se identitet bazira na tome da ovaj drugi ne valja, da sam ja bolji i kada se shvati da je ovaj drugi ok i da može da bude prijatelj, u tom trenutku se u suštini dovodi u pitanje identitet. Rušenje granica u suštini jeste rušenje identiteta gde se vidi da smo mi ne samo slični nego da smo isti. Mnogo je bolje za sve da budemo zajedno. Taj proces transformacije događa se u samom ansamblu. Svi mi dolazimo sa nekakvim viđenjem koji smo dobili dok smo odrastali. Kada te stvari krenu da se otkravljuju baš tokom iskustva rada u orkestru, ja mislim da to predstavlja neku vrstu radosti i ja mislim da se ta transformacija čuje u zvuku. Mene je jedan novinar u Ljubljani pitao kako se ogleda društvena aktivnost angažovanog ansambla u samom zvuku. Upravo zbog ove transformacije koja se događa kod nas dolazi do nekakve spontane radosti u samom ansamblu i ta radost može da se i vidi i čuje. Ja mislim da NBO ima jedan veoma radostan i otvoren zvuk. U našem regionu preovlađuju negativne emocije i mržnja i pojava ansambla koji je radostan jeste društveni angažman, jeste suprotnost tim negativnim silama i jeste jedna vrsta davanja primera kako ljudi mogu da zajedno, šta to zajedništvo znači i do čega to zajedništvo dovodi. Čini mi se da je termin radost važan. Važan je za muziku u NBO-u i to ne nekakva površna radost, neka Diznilend sreća, nego je reč o nečemu što je povezano sa mudrošću života zato što je radost povezana sa ljubavlju, a to je nešto što je u NBO-u centralna stvar.

MjuzNews želi da se zahvali dirigentu Premilu Petroviću na izdvojenom vremenu i izrazi uzbuđenje povodom predstojećih nastupa i izdanja No Borders Orchestra. Njihovo prvo izdanje “The Opening” možete da preslušate ovde: http://www.deezer.com/album/9805960 ili kupite u Metropolis Music Cafe-u na adresi Makedonska 21 u Beogradu.