Kako smo već pisali, u petak, 5.decembra, klarinetista Veljko Klenkovski i fagotista Sava Đurić nastupiće kao solisti pred svojim orkestrom u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine s početkom u 20 časova.

Pročitajte šta su Veljko i Sava rekli za naš portal o predstojećem nastupu, repertoaru, ali i svojim neobičnim instrumentima...

MjuzNews: kakav je osećaj spremati se za nastup na kom ćete imati sasvim drugačije uloge nego do sada? Stajete pred orkestar u kom inače svirate - da li vas to raduje ili pomalo plaši?

Veljko:  Osećaj je fantastičan samo što je odgovornost mnogo veća, a kolege iz orkestra su nam ogromna podrška. Velika čast je dobiti priliku za nastup sa Beogradskom filharmonijom pored svih sjajnih solista i dirigenata koji dolaze da nastupaju sa našim orkestrom. Iako smo radosni zbog ove prilike imamo veću odgovornost zbog ukazanog poverenja koje želimo da opravdamo.

MjuzNews: kako se spremate za ovaj nastup?

Veljko: Uvek je prisutna želja da se pokažemo u najboljem svetlu, da sve zvuči što bolje. Mi se šalimo da  uvek može malo bolje i mnogo gore. Sava i ja se odlično poznajemo, mi smo dobri drugari. Naša je sreća što u orkestru sviramo zajedno, sedimo za susednim pultovima i odlično se razumemo. Nije isto sedeti u orkestru i sada preći ispred, najpre je u akustičkom smislu to sasvim drugačije. Sava i ja se muzički sjajno slažemo i nadamo se da će se to čuti kroz Štrausovo delo koje izvodimo. Najpre smo radili odvojeno, potom zajedno, a sada smo nestrpljivi da se spojimo sa našim kolegama iz orkestra, uz odličnog dirigenta Alana Buribajeva. Ritam i dinamika su u ovoj kompoziciji primat, a akcenat je na homogenosti koja je jako bitna.

MjuzNews: repertoar je neobičan i nemamo prilike da ta dela koja ćete svirati u petak često čujemo. recite nam nešto o delima koje ćete izvesti.

Sava: Štrausov Duet-končertino je delo sa kojim se prvi put susrećemo, u pitanju je jedna od poslednjih kompozicija čuvenog kompozitora. Na prvi pogled delo nije toliko zahtevno ali zapravo je prilično kompleksno. Duet-končertino prati priču o lepotici i zveri, pa je klarinet tako dobio ulogu princeze, a fagot nespretne zveri. Kompozicija je ritmički vrlo komplikovana i pisana je u zahtevnim registrima. Solistički instrumenti su u konstantnom dijalogu, a tu je dodatno i orkestar koji boji naše pasaže. Štraus je odlično poznavao instrumente, boje klarineta u dosta visokom registru i fagota koji dominira u nižem, odlično su pogođene za ovu priču. Tek na kraju trećeg stava dolazi do ujedinjenja, kad se zver u stvari pretvara u princa.

MjuzNews: obojica svirate instrumente koje većina ljudi ne bi nabrojala ni u prvih pet kada bismo ih pitali da nabrajaju muz. instrumente. kako ste se odlučili za klarinet / fagot i kako je počela ta ljubav?

Veljko: Moj otac je klarinetista, pa sam se vrlo lako odlučio za ovaj instrument. Zapravo nije bilo drugih opcija, ili da idem u klarinetiste ili u policajce (smeh) jer je tata svirao u orkestru policije. Ja sam inače iz Pančeva koji je grad fenomen kada je u pitanju muzika, a možemo reći da je i grad klarineta – Ognjen Popović, moj izuzetni kolega, je takođe iz Pančeva, kao i čuveni Robert Boršoš koji ima fantastičnu karijeru u Japanu.

Sava: Kada sam bio dete želeo sam da sviram klavir, bio sam šesti razred osnovne škole, pa su mi u muzičkoj rekli da je za taj instrument malo kasno. Iz tog razloga mi je predložen fagot za koji do tada nisam ni znao da postoji. Međutim, čim sam video taj moćan instrument i čuo markantni zvuk koji proizvodi, ostao sam fasciniran. Tako je i dan danas.