Klasika

17.02.2014.

Miloš Karadaglić: Intervju povodom izlaska novog albuma "Aranjuez" Miloš Karadaglić
foto: Lars Borges, Mercury Classics
Miloš Karadaglić: Intervju povodom izlaska novog albuma "Aranjuez"

"Gitara je vremenom postala produžetak mog tela"

Miloš Karadaglić je umetnik za kog se može reći da je već na početku svoje karijere ostvario gotovo sve snove. Nakon početaka u rodnoj Crnoj Gori, Miloš je školovanje nastavio u Londonu a od tada se njegovi uspesi samo nižu jedan za drugim. Pre nekoliko dana izašao je njegov treći album „Aranjuez“ i tim povodom smo imali čast da sa njim porazgovaramo o počecima, inspiraciji, planovima...

MjuzNews: Nakon tolikih godina sviranja i karijere, šta si zaključio, koliku ulogu igra talenat a koliku vežbanje?

Miloš: To je večita polemika... Koliko čovek, da bi uspeo, treba da vežba a koliko je važno da bude talentovan. Ja smatram da talenat kroz vežbanje izlazi na povšinu a tehnika je alat kojim se muzika kreira. Sa druge strane, mnogo ljudi uz rad može da nauči dobro da svira i da ima dobru tehniku ali se retko sreće jedinstven izraz. A upravo jedinstven izraz i energija su nešto što odvaja jednog umetnika od drugog.

MjuzNews: Izdvajaš Segoviu kao muzičara koji te je najviše od svih inspirisao da uopšte počneš da se ozbiljnije baviš gitarom, ali koji su još muzičari uticali značajnije na tebe, kasnije, tokom godina?

Miloš: Segovia je za mene kao klinca imao presudan uticaj jer sam ga čuo (na gramofonskoj ploči) kada sam hteo da napustim gitaru, i tog zvuka se sećam kao nečeg magičnog i najlepšeg što se može čuti. Međutim, kasnije su me inspirisali mnogi gitaristi ali i mnogi pevači. Opera je za mene uvek bila jako prirodna a Pavarotija sam zavoleo u onom periodu devedesetih godina, kada smo često mogli da ga gledamo na televiziji i slušamo njegove divne koncerte. Ja sam uvek imao dobar glas koji nikada nisam školovao zbog toga što sam bio dobar na gitari, ali taj glas je ostao veoma bitna karika u mom muzičkom stvaranju. Gitara je vremenom za mene postala produžetak mog sopstvenog tela i ona je zapravo postala moj glas ali da nisam gitarista sigurno bih bio pevač. Pored Pavarotia kao pevača izdvojio bih gitariste kao što su John Williams i Julian Bream a po dolasku u London otvorila su mi se vrata muzičkog sveta i imao sam na dlanu kontakte mnogih velikih muzičara poput Marte Argerich i drugih. Tada sam po prvi put čuo i Angelu Gheorghiu čiji glas je za mene neprikosnoven i koja je na mene muzički ostavila veliki uticaj. Način na koji izvodi ariju ili frazu i na koji diše je nešto o čemu ja svaki put razmišljam kad imam neki muzički izazov. To su samo neka imena ali naravno ima ih još mnogo... Isto tako, inspirisalo me je kada sam video Cold Play na zatvaranju Olimpijade ili kad vidim dobrog DJ-a...

MjuzNews: Sviraš repertoar koji te najčešće „vodi“ u neko drugo vreme. Da li koristiš tu privilegiju da živiš „u svom svetu“ ili pratiš i modernu scenu i ono što se na njoj odigrava?

Miloš: Ja sam uvek kao osoba bio prisutan u svetu i vremenu u kom trenutno živim. Uvek sam želeo da sviram gitaru za ljude oko sebe. I u Crnoj Gori i kada sam otišao u London, uvek mi je najveće zadovojstvo predstavljalo da budem na sceni, ispred ljudi.

MjuzNews: Novi album je izašao 14. februara. Radi se o izvođenju koncerta Aranjueuz Joaquina Rodriga koji je inspiraciju za ovo delo našao u vrtovima palate Aranjuez. Ti si ovo mesto posetio pa nam kaži šta si ti tom prilikom osetio i koliko je to iskustvo uticalo na tvoje današnje izvođenje ovog remek-dela.

Miloš: Rodrigo je bio slep, a čovek, kad mu nešto nedostaje, kao što Betoven nije čuo ali je ipak stvorio prelepu muziku, taj nedostatak nadomešćuje drugim putem. Tako su kod Rodriga, ti zvukovi iz Aranjueza jako izraženi. Tehnički izazov koji kompozicija nosi je upravo u tome da se dočara Rodrigova mašta jer on nije mogao da vidi ali je zvukovima oslikao te bašte. Prvi put sam u poseti Aranjuezu bio pre oko dve, tri godine... Šetao sam tim baštama i to je stvarno lepa priroda. Ali ono što je najprisutnije su upravo ti zvukovi... šum lišća, kapljice vode u fontanama... I, zaista, kad slušajte prvi stav koncerta Aranjuez, on je pun zvukova prirode i optimizma. Treba imati u vidu i to da je Aranjuez napisan 1939. godine što je bio sam kraj Španskog rata i početak II Svetskog rata, tako da je nastao u ni malo prijatnom trenutku. Drugi stav je posvećem teškom, tragičnom gubitku i velikom bolu, ali uz veliku dozu ponosa. To je ujedno i jedan od najlepših motiva u literaturi koji je inspirisao veliki broj muzičara čak i van klasične muzike. Iz svih tih razloga sam odabrao ovu komoziciciju za treći album kojim želim da zaključim period upoznavanja sa publikom i predstavljanje sebe i svojih mogućnosti. Nadalje ću se razvijati u nekom drugom pravcu i da istražujem neke nove kompozitore koji će nastaviti tu tajnu mog instrumenta.

MjuzNews: U poslednje 3 godine si izbacio čak 3 albuma, nastupao si u najčuvenijim svetskim dvoranama i sarađivao sa velikim imenima. O čemu još sanjaš?

Miloš: Moj cilj jeste da nađem prave ljude sa kojima ću raditi i divne kompozitore čija ću dela izvoditi. Želeo bih da svaki dan otkrijem nešto novo, i da napredujem kao muzičar i kao čovek jer u tome nalazim veliku sreću. Svaki put kad sviram osećam da sa ljudima delim nešto što je njima najintimnije i najlepše. Samim tim procesom izvođenja i putovanja nadam se da ću svojim radom „omamiti“ publiku koja nam je preko potrebna i navesti ih da se zaljube u gitaru i klasičnu muziku.

MjuzNews: Sarađivao si letos sa No Borders Orchestra. Reci nam nešto o utiscima vezanim za mini turneju koju ste imali i da li postoje planovi da ponovo nastupate zajedno?

Miloš: Za mene je bilo veliko zadovoljstvo da radim sa tim talentovanim i divnim mladim ljudima i naravno da se radujem svakoj sledećoj saradnji sa njima. Radujem se svim njihovim muzičkim uspesima kao i svojim.

Ostavi
komentar

Povezano