Branislava Podrumacje diplomirala solo pevanje u klasi Radmile Smiljanić 2007. godine. Premijerom sjajnog mjuzikla Rebeka prošle godine u Madlenianumu privukla je pažnju širokog auditorijuma i ostvarila najbolju ulogu u svojoj dosadašnjoj karijeri. O solo pevanju, muzici i razlikama između opere i mjuzikla, Branislava je govorila specilano za čitaoce MjuzNews-a.

Rebeka se ovog meseca daje dva puta, 15. i 27. februara, obavezno pogledajte.

MjuzNews:Biti operski pevač je u Srbiji toliko neobično zanimanje da se graniči sa egzotikom. Operu razume, voli i sluša veoma skučen krug ljudi. Kako si se odlučila da opera bude tvoja profesija i da li si ikada pomišljala da se baviš nekim drugim žanrom (jazz, pop i slično)?

Branislava Podrumac:Pre bih rekla da je opera izabrala mene. Odrastala sam uz muziku i u porodici u kojoj svi imaju dar za muziku, ali mislim da je presudan trenutak za moje muzičko opredeljenje bio kada sam sa dvanaest godina u mojoj rodnoj Dardi prvi put čula glas Marije Kalas na televiziji. Ne smatram sebe egzotičnom i retkom vrstom u Srbiji jer sam okružena velikim brojem mladih i talentovanih kolega koje samo čekaju svoju šansu na operskoj sceni.  Smatram da je na nama da vratimo operi slavu i popularnost kakvu je imala u vreme kada su nastajali najveći biseri ovog žanra. Kao i u svakom drugom muzičkom žanru, i u operi se najbolja dela mogu lako prepoznati i dopasti svakome, samo im treba dati šansu i prepustiti im  se u potpunosti. 

MjuzNews:Ti si veoma mlada umetnica i pred tobom je (mi ti to od srca želimo) divna karijera. O kojim rolama maštaš i koji operski kompozitori pišu muziku najbližu tvom senzibilitetu?

Branislava Podrumac:Čini mi se da je uloga u mjuziklu Rebeka doprinela da me ljudi smatraju prefinjenom i smernom osobom. Mada me moji najbliži prijatelji pre svega doživljavaju kao izuzetno veselu i pozitivnu osobu, mom muzičkom senzibilitetu najviše odgovaraju teške, dramske uloge koje su pored pevačkog i veliki glumački i emotivni izazov za mene. Sanjam svoju šansu na operskoj sceni u nekoj od uloga iz  opera italijanskih verista.

Pre svih, priželjkujem uloge Violete u Travijati, Mimi u Boemima i Lučiju od Lamermura.

Neka mi oproste svi muzički velikani, ali za mene je Pučini definitivno broj jedan; njegovo stvaralaštvo predstavlja vrhunac svega što volim u operi.

MjuzNews:Oduševila si publiku glavnom ulogom u mjuziklu Rebeka u Madlenianumu. Da li je ovo prvi put da pevaš u mjuziklu i koliko se klasična opera i mjuzikl razlikuju u senzibilitetu i stilu pevanja?

Branislava Podrumac:Moram da priznam da je trebalo puno nagovaranja da se prijavim na audiciju za Rebeku, i sada sam zahvalna svima koji su verovali u mene više nego ja sama. Gajim posebno poštovanje prema umetnicima koji se bave mjuziklom, a naročito posle iskustva stečenog pripremajući Rebeku. Oni su pomalo poput briljantnih komičnih glumaca koji nikada ne dobiju šansu za Oskara. Sav taj trud i višestruki talenat se u javnosti doživljava nekako previše olako.

Naravno da postoji stilskih razlika u pevanju kojima  sam morala da se prilagodim, ali mjuzikl i opera imaju i mnogo zajedničkih elemenata. Na kraju krajeva sve je to muzika! I u slučaju Levajeve Rebeke, moram da naglasim, zaista divna i dopadljiva muzika!

MjuzNews:U Rebeki igraš sa mnogim kolegama kojima je gluma primarni poziv a pevanje nisu učili i studirali kao ti. Koliko si ti pomogla njima a koliko oni tebi i da li se u mjuziklu lakše snalaze školovani pevači ili školovani glumci koji uz to i dobro pevaju?

Branislava Podrumac:Imala sam zaista ogromnu sreću da budem deo jedne divne ekipe koja je tokom intenzivnih dvomesečnih priprema postala kao jedna velika složna porodica i ubeđena sam da to i publika oseća. Ovde ne mislim samo na glumačku ekipu, već zaista na sve koji su učestvovali u realizaciji Rebeke, od binskih radnika, šminkera... do dirigenta i reditelja. Imala sam veliku podršku i pomoć kolega glumaca i žao mi je što nisam mogla da im uzvratim istom merom jer su svi u postavi zaista sjajni pevači.

MjuzNews:Stanje u beogradskoj operi već dugi niz godina nije sjajno. A nekada smo imali Biserku Cvejić, Milku Stojanović, Radmilu Bakočević i mnoge druge vrhunske pevače. Da li smatraš da će se domaća operska scena ikada oporaviti i vratiti nekadašnji sjaj?

Branislava Podrumac:Da to ne mislim ne bih se bavila operom. I dalje imamo sjajne mlade i talentovane pevače samo im treba dati šansu. Ako i nemaju puno iskustva, to nadomešćuju voljom i optimizmom. Odsustvo kulturne politike i ozbiljne strategije razvoja je veliki hendikep ali smatram da samo profesija može da pomogne sama sebi. Ne može se očekivati da sve naše probleme reši neka nadležna državna služba.

MjuzNews:Baviš se i pedagogijom. Da li ima puno mladih talenata i da li primećuješ među đacima strast za operom? Da li imaju velike ambicije?

Branislava Podrumac:Pedagogijom se bavim povremeno, kao zamena jednoj koleginici u Šapcu i to mi mnogo znači. Obožavam te mlade ljude i oni me uvek iznova oduševljavaju i  pune pozitivnom energijom. Nisu svi ljubitelji opere niti će svi biti pevači u budućnosti, ali kao i svi mladi ljudi imaju velike ambicije i aspiracije. Moje je da ih na tim časovima naučim da poštuju i vole muziku i da kroz život idu znatiželjni da istražuju i eksperimentišu sa muzikom, ma kojom se profesijom bavili. 

MjuzNews:Pored opere, šta voliš da slušaš? Ko su ti omiljeni kompozitori, bendovi, pevači...?

Branislava Podrumac:Moj izbor muzike zavisi od raspoloženja i okruženja u kome se trenutno nalazim i stvarno je raznovrstan. Kada želim da se opustim uživam u džez standardima u izvodjenju legendarnih ženskih vokala poput Ele Ficdžerald, Džuli London, Nine Simon, Ete Džejms, Bili Holidej... Veoma mi se dopala i naslovna tema za novi film o Džejmsu Bondu u izvođenju Adel.

Jedno je sigurno, čak i u trenucima kada mi posle napornog dana najviše prija tišina, uvek mogu da slušam muziku Rahmanjinova. 

MjuzNews:Kada i gde te publika može čuti uživo u narednom periodu?

Branislava Podrumac:Pored mjuzikla Rebeka, u Madlenijanumu ću uskoro pevati i ulogu Papagene u Mocartovoj Čarobnoj fruli. Ovo je skraćena verzija opere prilagođena mlađem uzrastu, i tome se mnogo radujem jer sam svesna da na taj način učestvujem u stvaranju i edukaciji buduće generacije ljubitelja opere.

Pored ovoga i povremenih koncertnih nastupa, trudim se da u pravilnim razmacima od godinu, godinu i po dana organizujem po jedan koncert za svoje prijatelje. To je uvek izazov organizovati i realizovati, ali mi to jedno veče uvek mnogo znači jer sam tada zaista okružena prijateljima: na sceni, u publici, iza scene... Atmosfera je uvek prijatna i opuštena, a muzičko druženje se uvek nastavi i posle koncerta do u sitne sate... Tada znam da sve što radim ima smisla i da treba da nastavim... Trenutno pripremam jedan takav program sa muzikom Rahmanjinova sa pijanistkinjom Majom Rajković.