Domaćin treće večeri ovogodišnjeg izdanja Musicology festivala će biti Marčelo i njegov Napeti Kvintet. Marčelo će deliti binu sa Liv Warfield & The New Power Generation Hornz, Prince-ovim pratećim vokalom i bendom. Festival počinje u četvrtak 23. jula i trajaće do nedelje 26. jula. Teniski tereni na Kalemegdanu će ove godine ugostiti i Gregory-ja Porter-a, Electro Deluxe, Brand New Heavies, Duška Gojkovića, Ničim izazvan i Qzama quartet.

Karteza Musicology festival još uvek možete da kupite u prostorijama Novog Bitefartcafe-a u Mitropolita Petra 8 ili na prodajnim mestima Eventima, DD Tickets ili Ticket Line-a. Komplet ulaznica košta 4.400 rsd. Pojedinačne ulaznice za četvrtak koštaju 1.300 rsd, za petak i subotu 1.500 rsd, a za nedelju 1.700 rsd. Organizatori su objavili da je ulaz za decu mlađu od 12 godina besplatan.

Marčelo pred svoj nastup u subotu 25. jula za MjuzNews govori o uticaju muzike na publiku, žanrovima i uspehu „Napetog šoua“.

INTERVJU

MjuzNews: Tvoja publika su uglavnom mlađi ljudi. Imaš određeni uticaj na njih i već neko vreme nastupaš sa jazz bendom. Da li tu ima nekih edukativnih aspiracija?

Marčelo:Mislim da je mnogo bolje kad se edukativne aspiracije ispostave nego kad su ugrađene u tvoju nameru jer to onda otvara Pandorinu kutiju. Da budem precizan koje tačno vrste - to je ono čuveno, kad neki mlad čovek izbegne u nešto loše onda su krivi stripovi koje je čitao, knjige koje je čitao, pozorišne predstave koje je gledao i muzika koju je slušao. Čini mi se da bilo koji vid stvaralaštva stvarno oblikuje ljude koje popularna kultura zanima, a to i dalje ne znači da su stvaraoci dadilje i da mogu da zamene roditelje i kućno vaspitanje. Mora da postoji izvesna granica i izvesna razlika u odgovornosti jer mi u tom smislu kroz ono što radimo ne pokušavamo da budemo direktno edukativni. Pokušavamo da radimo najbolje što možemo. Onako kako se nama dopada. I tekstualno i muzički. Ako mi u muziku ugrađujemo reference ka svemu onome što se nama muzički sviđa, a nekome baš to posluži kao putokaz prema mnogo većim i ozbiljnijim autorima i ako ga baš to uputi na neke sjajne ljude naravno da smo mi vrlo srećni ali nije da to radimo direktno zbog toga. Radimo zato što nam se tako sviđa. Uostalom i sama činjenica o mlađoj publici je opet nešto što se ispostavilo. To je nešto o čemu mi u poslednje vreme često razmišljamo. Kako se zalomilo da je to dobilo etiketu nečega za mlađe uzraste. Mi to naravno, gle čuda, ne osećamo tako. Pišemo iz svoje vizure, a to je vizura tridesetogodišnjaka. Međutim, to su posledice žanra. Koliko god mi bili daleko od žanra, žanr je oklevetan i tu ti treba još 10 godina rada da postigneš neki drugačiji imidž. Naravno da nam nije drago zbog toga. Posebno što se ispostavlja da ljudi oko svoje 25. godine prestaju da aktivno slušaju muziku. Ako neko digne ruke od nas zato što je otkrio da je Nikola Vranjković fenomenalan pesnik, kamo lepe sreće. Ali nažalost, najčešće se ne desi to. Ili prestanu da slušaju muziku ili završe na splavu na kom đuskaju uz narodnjake. U takvim okolnostima onda stalno ispadne da si više neka atrakcija za mlađe, što ti sve teže pada kako prestaješ da budeš toliko mlad. Nema drugog svetla nego da u svakom trenutku veruješ ono što radiš i radiš pošten posao. Radiš to najbolje što možeš, beskompromisno, bez stvaralačkog prostituisanja, bez prečica i lakih načina koji se danas svode na reality ili na tabloide. Tu si gde si. Radiš to što radiš i čekaš da to donese rezultat.

MjuzNews: Novi spot za „Laž“ si snimio u Novom bioskopu Zvezda. Kako ti se čini ta inicijativa?

Marčelo:Odlično, naravno. To je pravi primer uzimanja stvari u svoje ruke i jednog poštenog pokušaja da se stvari uzmu u svoje ruke umesto da se te iste ruke drže skrštene. Ovo što smo mi uradili je mali deo te priče.

MjuzNews: Kako ljudi reaguju na „Napet Šou“? Naslov je prilično pametan, a prošlo je i dovoljno vremena za neki presek.

Marčelo:„Napet šou“ je postigao rezultat kom se ekipa i ja uopšte nismo nadali. Nismo se nadali prvenstvno zbog toga što nismo imali vremena da se bavimo očekivanjima jer je taj koncept knjigoalbuma iziskivao dupli posao, tako da smo mi više od godinu dana proveli u rudniku. Prestane tvoja socijalizacija. Objasniš svima da ako žele da te vide ti si na adresi toj i toj i tamo radiš. Onda za početak taj super osećaj dovršenosti. To je ono što u stvaralačkom radu retko imaš i učiš godinama. Kad je dosta? Kad je gotovo? Učiš da nađeš meru. Ja sam sve uvereniji da ljudi kada napreduju to nije zato što nužno stiču neke spektakluarno nove veštine i moći več uče da bolje kontrolišu ono što već imaju u sebi i uče da srećnije nađu meru kad je to dosta i kad je nešto celo, kad je gotovo. A onda smo direktno iz toga katapultirani u potpisivanje knjige 1. oktobra prošle godine na dan objavljivanja gde je došlo 400 ljudi i gde je to potrajalo 5 sati. Od tada pa dalje se dešavaju književne večeri. U nekim trenucima su bile i po tri puta nedeljno. Aktuelno je šesto izdanje „Napetog šoua“. Naravno da mi je drago, i ekipi i meni. Sa druge strane ne bih da zvučim pesimistično ali to ne čini da treba da se zaludimo i mislimo da je to sad jedan šamar svemu onome protiv čega se borimo. To je samo uspeh za naše kriterijume, za alternativnu scenu. A van toga, kad  bi reč bestseller imala ozbiljno značenje kod nas onda ljudi ne bi mogli da se kandiduju za tu reč kad su prodali desetak hiljada knjiga. Ovako, sad i u stanju kakvo jeste to zvuči kao podatak i dobar je podatak i drago nam je zbog toga. Vidimo da su čitaoci i slušaoci zadovoljni. Nekako je od početka krenula priča da je ovo nešto najzrelije što smo do sada uradili, a bio bi potpuni promašaj da nije tako. Sviđa nam se što smo kao ekipa dugo zajedno i što smo imali zajedničko sazrevanje i građenje ukusa i čini nam se da se to prirodno sručilo u „Napet šou“. Uvek ćeš imati komentara da je to manje besno i manje ljuto. Ne mislim tako. Mislim da je samo artikulisano drugačije. Što bi rekla moja prijateljica Minja Bogavac: „Danas ne mislim da je poezija isključivo kamen koji mi služi da nekome razbijem glavu. Može biti i kamen koji mi služi da nešto gradim“. Potpuno se slažem sa njom. Taj kamen nije zbog toga manje ubitačan. Drugačije je brušen. Možda nije jednako upečatljiv ljudima koji hoće sve na prvu loptu. Danas je vreme prve lopte. Svako ko se ozbiljnije bavi stvaralaštvom gleda da ne stvara samo prve lopte. Nas naprotiv zanima šta ćeš čuti na drugo, treće ili stoto slušanje. Isto se postavljam prema pisanju proze. Moraš da imaš linearnu radnju koja vuče nekoga da čita. Sva je zabava u onome što čitalac ili slušalac dobije kad zaroni.