Vlado Georgiev je jedan od najinteresantnijih i svakako najpopularnijih domaćih muzičara, poznat po iskrenim, autobiografskim pesmama, karakterističnom, muževnom vokalu i raskošnom POP zvuku koji mnogi pokušavaju da kopiraju. Njegove balade omiljene su podjednako damama i muškarcima a jednako je spretan i sa nešto bržim ritmom pa su njegovi hitovi bukvalno postali letnje himne bez kojih ni jedna zabava nije kompletna. Neki ga, naravno, osporavaju, ali je neuporedivo više onih koji njegov rad prate iz pesme u pesmu i koji željno iščekuju svaki njegov nastup. Čvrsti stavovi i britki komentari istovremeno ga čine idolom fanova i trnom u oku neistomišljenika što samo doprinosi imidžu buntovnika i šmekera starog kova koji ga prati od samog početka karijere. Jedno je sigurno – radi se o vrhunski talentovanom tekstopiscu, kompozitoru, aranžeru i pevaču koji uz sve navedeno odlično i svira što je kombinacija uz koju uspeh ne izostaje.

Novi album, „Daljina“ izdao je nedavno, nakon mnogo godina pauze, a publika je nove pesme prihvatila momentalno i oberučke. Ovih dana uspeli smo da ukradimo desetak minuta njegovog vremena kako bismo popričali o novom albumu, sceni, počecima...

MjuzNews: Prošlo već 4 meseca od izlaska albuma „Daljina“. Da li su ti se nove pesme slegle i da li si se već navikao na njih?

Vlado: Meni su se nove pesme, kroz rad u studiju i snimanje, slegle mnogo pre nego što ste ih vi i čuli (smeh). Na koncertima smo počeli da ubacujemo jednu po jednu novu pesmu, publika ih je odlično prihvata i one su, u tom smislu, uveliko počele da „rade“, što je najvažnije. Album je izašao 6. juna, u vreme odmora, tako da prava promocija tek treba da se desi.

MjuzNews: Na ovom albumu si radio godinama. Kako si napravio selekciju šta će ući na „Daljinu“ i šta će se dogoditi sa pesmama koje ovoga puta nisi odabrao?

Vlado: Dobra pesma nikada ne propadne, tako da će sve one sigurno biti snimljene, ako ne sada onda na nekom sledećem albumu. Ovoga puta sam imao baš veliki izbor ali sam morao negde da presečem, tako da će mnoge pesme morati da sačekaju. I na drugom albumu su se, recimo, našle neke pesme koje nisam stavio na prvi.

MjuzNews: Kako se rodila ljubav prema muzici, da li si iz muzičke porodice ili si sam sam istraživao i kako je sve počelo?

Vlado: Ne, nisam iz muzičke porodice. Ne mogu se tačno ni setiti ali znam da sam bio jako mali, možda svega 3 ili 4 godine kad se pojavilo to interesovanje a moj brat je svirao harmoniku i svaki put kada bih video ili čuo taj instrument ja sam bio kao omađijan (smeh). A sa jedanaest sam već počeo da ozbiljno sviram u smislu da sam nastupao javno za novac.

MjuzNews: Kada si počinjao, muzika koju si svirao bila je nešto sasvim novo na našoj sceni i praktično, može se reći, da si pokrenuo jedan novi žanr. Kako si došao do tog zvuka koji danas mnogi kopiraju?

Vlado: Ja sam samo svirao svoju muziku i nisam želeo da bilo koga kopiram. Drago mi je ako je tako kao što kažeš da sam postavio neki novi muzički pravac. Ali ono što svakako nije dobro je što ima puno onih koji taj zvuk kopiraju. E sada, oni verovatno to rade zato što im se, to što su čuli, dopalo, ali ja bih im preporučio da slušaju puno različite muzike i da nađu svoj zvuk.

MjuzNews: Nikada kroz celu svoju karijeru nisi imao ono što se zove „lice za javnost“. Da li te je to koštalo?

Vlado: Ne, naprotiv! Ja nikada ne bih mogao da pričam dve priče i ne volim generalno kad se ljudi ponašaju podvojeno u različitim životnim situacijama. Ne želim da delim svoj život i ne želim da se ponašam „privatno“ u poslu niti da u svakodnevnom životu glumim zvezdu. To bi bilo besmisleno.

MjuzNews: Biti umetnik je dar a živeti od onoga što najviše voliš je bajka. Ipak, da li misliš da ti je bavljenje muzikom i činjenica da si zbog toga javna ličnost, nešto i uzelo u životu?

Vlado: Kako da ne. Muzika kao poziv odnosi mnogo vremena i čovek često nema vremena za sebe i za ljude oko sebe što često pada teško onima koji me okružuju: porodici, prijateljima ili nekoj ženi koja je pored mene. To je breme koje ovaj posao nosi ali se muzike svakako ne bih nikada odrekao.

MjuzNews: Koliko pratiš scenu i šta misliš u čemu je problem? Bendova ima pregršt, ima puno talentovanih muzičara ali scena jednostavno ne funkcioniše – zašto?

Vlado: Ja problem vidim u tome što je televizija generalno zapustila zabavu koja je izuzetno važan segment našeg života a sve zarad nekih rejtinga i prodaje reklamnog prostora. Jednostavno, televizije misle da će turskom serijom privući više gledalaca i uopšte ne obraćaju pažnju na posledice emitovanja takvog programa. Ja se lično, jako loše osetim kad satima gledam televiziju i shvatim da niko nije pustio ni jednu jedinu pesmu! Prepliću se vesti, politički talk show-ovi, dnevnici i serije od pre trideset godina koje se repriziraju po stoti put. Dakle, problem nije sa bendovima koji evidentno postoje i koji su nesporno kvalitetni, problem je u promociji. I koliko god da je internet otvorio mnoga vrata, toliko je televizija totalno zatvorila vrata za zabavu. A ako želiš da budeš mas-popularan mora te biti na televiziji... to je još uvek tako jer televizija servira program i ti kad gledaš televiziju primetićeš i neki spot koji su pustili. Sa druge strane na internetu se pretražuje sa predumišljajem - ukucaćeš nešto konkretno što želiš da vidiš ili čuješ i teško će ti na internetu neko plasirati ili nametnuti neku pesmu ili bend.

MjuzNews: Kao umetnik ti se izražavaš kroz muziku koja je u tvom slučaju prilično lična i autobiografska i ako neko pažljivo sluša može te dobro upoznati kroz tvoje pesme. Međutim, ima puno onih koji muziku slušaju površno i koji vole tvoju muziku ali te ipak ne razumeju. Da li ti to smeta?

Vlado: Da... Ja to zovem: „slušaoci refrena“ (smeh) – to su ljudi koji samo slušaju melodiju i refren i mogu da imaju nečiji CD godinama ali nikada neće zapamtiti strofu. To su jednostavno takvi ljudi koje ne interesuje ništa sem zaraznog refrena a da bi nešto dublje razumeo čovek ipak mora biti na nekom određenom nivou. Postoje, recimo, neki koji kažu da je svaka moja pesma ista. To su ljudi koji ne slušaju moju muziku niti bilo koju sličnu i pitanje je koliko ih muzika uopšte zanima, ali daju sebi za pravo da daju takve paušalne izjave. Naravno, okad je muzike ima i kritike što je normalno, ali skoro sam, recimo, pročitao komentar jednog samozvanog „kritičara“ koji je rekao za mene da sam preambiciozan a da POP muzika zapravo dolazi iz Hrvatske. Jasno je da taj čovek nikada nije poslušao neki moj album i samo je podcenio i moju, i muziku mnogih drugih fenomenalnih domaćih izvođača i kompozitora.