Domaća scena

08.06.2013.

Novi album Vlade Georgieva, recenzija urednika Vlado Georgiev
foto: Album Cover detalj
Novi album Vlade Georgieva, recenzija urednika

Vredelo je čekati

Novi album Vlado Georgiev otvara pesmom „Mogu sve“, rečima „prošlo je vrijeme...“ što je apsolutno tačno jer je prošlo skoro deset godina od kako je izašao njegov drugi album (ili bolje reći kolekcija sve samih hitova) „Žena bez imena“. Kad stavite stvari u perspektivu i uzmete u obzir uspeh prva dva albuma na kojima se ukupno nalazi 21 pesma od kojih su bezmalo SVE postale hitovi koje znamo napamet od reči do reči, nije teško razumeti pritisak koji je autor sasvim sigurno osećao pred izlazak sledećeg izdanja i nema sumnje da je jedan od razloga za ovu pauzu bio i to, što je tragao za pesmama koje će odgovoriti na nerazumno visoka očekivanja poštovalaca njegovog zvuka. Međutim, onog trenutka kad stavite „Daljinu“ u player i kad pesme počnu da se ređaju, postaje vam jasno da razloga za brigu nema i da je pred vama album koji će se, bez ikakve sumnje, sasvim ravnopravno upisati u njegovu diskografiju pored prethodna dva i, kako stvari stoje, postati album oko kog će se pocepati era karijere Vlade Georgieva u smislu „pre i posle“ „Daljine“.

Uveliko poznat po odličnim tekstovima (ostavimo na trenutak muziku po strani), na novom albumu Vlado odlazi korak dalje šaljući iz pesme u pesme snažne poruke koje se malo obraćaju onima koji su ga osporavali, malo obožavaocima koji su čekajući nove pesme već pomalo počeli da se brinu za njega, a malo i samom sebi. Teško je poverovati u to da „Mogu sve“ nije autobiografska himna čoveka koji je našao mir sam sa sobom, prestao da se preispituje i konačno postao ponosan na svoj život, principe i dela, iako je zbog njih često dospevao u sukobe sa „ljudima od kojih zaboli glava“. Mir, otkrovenje, samouverenost, katarza, novi početak – sve ove emocije i stanja nalaze se u pesmi koja otvara album a koja počinje jednostavnim nizom akorada koji bez greške oslikavaju lepo, sunčano jutro, prvo nakon beskrajnog niza ružnih dana koje smo svi doživeli a bez kojih ne bismo bili to što jesmo.

Nakon odlučne rezolucije „Mogu sve“ nakon koje ćete se osećati ohrabrenima da i vi podvučete crtu u svom zbrkanom životu, Vlado pravi kratku pauzu kako bi nam ispričao priču o „Devojci za dva minuta“ koja zapravo nije to što je on mislio da jeste i koja će sasvim sigurno postati himna mnogih devojaka. Sledi „Ako mi loše krene“ koja je ujedno, ako sudimo površno, i prvi „hit na jedan“ na ovom izdanju i pesma tokom koje ćete prestati da „preslušavate“ album konstantno analizirajući da li pesme valjaju ili ne, početi da uživate i vrlo verovatno taktirate nogama i/ili glavom. Nakon što nam je pokazao lakoću sa kojom piše hitove koje ćete momentalno zavoleti, Vlado dopušta sebi malo svirke za svoju dušu. „Taxi“ (radio edit) donosi nešto drugačiju, opušteniju atmosferu sa kvalitetnim funk basom i perfektnim, neočekivanim harmonijama. Malo će vas podsetiti na Dvornika iz najboljih dana i, ako ste često posećivali Vladine koncerte, na neke od najboljih live aranžmana tokom kojih vam je jasno da je upravo to njegov, autentični zvuk u kom najviše uživa. „Reci da ili ne“ nas idealno dovodi do naslovne numere „Daljina“ u kojoj u smirenom tempu prepoznajemo zrelost do koje je Vlado došao tokom ovih 10 godina a zbog koje se njegova vizija uživanja pomerila iz „tropskog bara“ u tišinu prirode. I taman kad vam se puls spustio do stanja meditacije kreće „Iskreno“ u skoro pa za Vladu netipičnom rock maniru, čvrstim, preciznim i odsečnim rifom. Vokal je, iako „sakriven“ iza interesantnog efekta, dobro poznat i uvodi nas u moćan refren koji ćete već nakon prvog slušanja precizno pevati.

„Živim sad“ svi već dobro znamo budući da je ovim singlom „Daljina“, (sa ogromnim uspehom) najavljena još pre nekoliko meseci. Tipičan Vlado u punom sjaju koji će vas od početka voziti na melodiji koja se razvija baš onako kako vaša čula naslućuju. Pun pogodak i još jedan dokaz njegovog neverovatnog, i sada sasvim sigurno možemo reći, neiscrpnog talenta. Srednji prst za sve one koji su pakosno mislili da se ispucao sa prva dva albuma. Korak dalje u muzičkom, produkcijskom i svakom drugom smislu. Potvrda i nastavak poruke iz prve pesme „mogu sve“ je i „živim sad“, u trenutku u kom uživam a sutra šta će biti, nije toliko važno.

Broj devet je „Uvjek sam tu“ nakon koje Vlado priču privodi kraju spuštajući tempo gotovo do uspavanke u „Razlog da znam“ i „Ne zovi me“. I tek da sve ne prođe bez iznenađenja, „Taxi“ koji smo prethodno čuli u radio edit verziji sada dolazi u integralnoj verziji kroz perfektan jazzy uvod koji će vas naježiti i pokazati vam šta sve ovaj čovek ume. Za „neverne Tome“ i one koji Vladu ne razlikuju od nekolicine njegovih mlađih kolega koji su usvojili ovaj žanr, inače njegov izum, topla preporuka je da preslušavanje albuma započnu upravo od ove pesme jer odgovara i na najdelikatnije muzičke kriterijume.

Konačno, priča o „Daljini“ dobija epilog kroz dvanaestu i poslenju pesmu koja je još jedna iskrena storija o harizmatičnom Barbi i njegovoj potrazi za „drugim snovima, ljudima i bojama“. I ako ste se pitali zašto je u moru sličnih baš on toliko poseban odgovor vam je baš ovde – zato što nas ne laže, zato što se ne predstavlja da je nešto što nije i zato što ga kroz pesme, samo ako pažljivo slušate, možete dobro upoznati. Zato mu verujemo, zato se u njegovim tekstovima prepoznajemo i zato ga toliko volimo.

I samo, zaključka radi, da se osvrnem na tezu i etiketu „uvek istih“ pesma koja, ako pažljivo poslušate njegova izdanja, zaista ne stoji. Jer jedno je biti „uvek isti“ a nešto sasvim drugo „biti uvek nov“ u svom, prepoznatljivom maniru i žanru. Dva palca gore, vredelo je čekati.

Ostavi
komentar
  • 14.06.2014, 13:34h Donkey hot - Nadam se da "sme" da se kritikuje...??!?? Cuju se naravno , snimci da su veoma skupi i veoma skupa oprema i tehnologija...ima se, moze se... Sa tako skupom opremom ne izvuci tehnicki odlican snimak bilo bi vise nego apsurd..Vlado je veoma pismen sto se tice studijskih sprava+opreme , a moze da ih priusti .. Ima klinaca sa "Imam talenat " isl, koji bi oduvali 90% aktuelne estrade, samo kad bi imali takve SKUPE FANCY uslove i neogranicenu satnicu u studijima.. Rece jednom , pre dosta godina, Sloba Markovic, na tv..staru izreku : " U svetu slepih coravi je kralj..." da nas podseti na staaare izreke... Bar danas u odnosu na net i svetsku scenu klinci bi trebali biti naslusani... I IMATI JACE KRITERIJUME ...u odnosu na domacu estradu, na kojoj su svi arogantni do besvesti i u fazonu "niko kao ja"...kako li je samo moguce da njih 50 budu "jedan i najbolji??!??" a svi "kloniraju" jedni druge, zbog manjka autentike isl.

  • 23.05.2014, 22:26h Alex - Recenzija je odlicna,realna i iskrena.Apsolutno je vredelo cekati,album definitivno,nije na prvo slusanje,po meni je dosta unapredio zvuk.Stare pesme,naravno,ce uvek biti najlepse i najbolje,ali je ovim albumom,otisao korak dalje u svakom smislu...Bravo,Vlado,samo napred :)

  • 25.06.2013, 11:54h REku - Vlada je bog :)

  • 13.06.2013, 20:54h Gagic - Vlado je ponos Herceg Novog. Bravo Vlado!!!

  • 12.06.2013, 22:54h Boki - Dosadno, isto, tako vam je dobro kada za bolje ne znate...jedino je produkcija vrhunska

  • 9.06.2013, 17:26h mina ns - lepo, lepooo :)

  • 8.06.2013, 18:39h MIRAAA - Bravo, Vlado!!!:)

  • 8.06.2013, 13:16h Prokic Danijela - Od toliko pevaca koji su uspeli u svojoj karijeri a da nisu snimili ni jednu novu pesmu duze vreme , mnogi bi pali u zaborav.Vlado je takav lik da bi mogao da ne snima jos deset godina i ne bi mu manjkalo ni malo popularnosti.Ali mi smo zahtevna publika pa smo zeljni jos bolje, ako njegova muzika moze biti bolja.Zar ne?

  • 8.06.2013, 12:44h danijela - vredelo je cekati!!! :)

  • 8.06.2013, 10:50h jovanchica - vlado je apsolutni kralj! :)

  • 8.06.2013, 10:46h Magda - Sjajan je Vlado! Album kida!

  • 8.06.2013, 10:46h Tijana - Nisam neki fan al sad mi dođe da čujem album. što ti je moć ubeđivanja...

  • 8.06.2013, 10:42h Vedran - Tekst je sjajan i zaista je prava muzicka recenzija, a ne tra la la domacih medija. Moram da cujem album.