MjuzNews: Atheist Rap ove godine obeležava 25 godina rada! Da li ste ikada pomišljali da ćete ovoliko trajati i napraviti ovako zavidnu karijeru?

RADULE: Nismo imali u planu ni drugu svirku, ni snimanje prvog albuma, ni mnogo toga što smo uradili. Pretpostavljam da je to i osnovni razlog zašto smo to što jesmo, jedan solidan bend bez pretenzija.

POP: Velika je stvar raditi bilo šta u kontinuitetu toliko dugo. Ako pritom uživate u tome, zadovoljstvo je potpuno i potire sve, ili gotovo sve, što nije idealno u svemu tome. Kad smo počinjali, nismo planirali ni dve i po nedelje unapred, kamoli 25 godina. U današnje vreme velike bede, nezainteresovanosti medija i uz postojanje YouTubea, koji vam omogućuje da ama baš sve vidite kod kuće, prava je umetnost organizovati priredbe ovog tipa, i ja se, ovim putem, od sveg srca, zahvaljujem svima koji koncerte priređuju.

MjuzNews: Kada se proslavljaju ovakvi jubileji nemoguće je izbeći pitanje o počecima - da li se sećate prve probe?

RADULE: Prva proba Ateista je održana u mojoj sobi. Goja je svirao limeni doboš i školsku tromblonsku minu maznutu iz vojske kao doboš i kontru, Zare i ja smo bili uštekani u muzičku mini-liniju, a Pećinko i Pope su pevušili onoliko glasno koliko je kućni red dozvoljavao.

POP: Sećam se početaka, i probe i koncerata, kojih je bilo tri puta više od proba. Bili smo mladi, lepa su to vremena bila, mada se sranje u vazduhu već dobro naslućivalo.

MjuzNews: Jedan ste od koncertno najaktivnijih bendova na domaćoj sceni. Odakle vam tolika energija?

LEKI: Mi smo odavno međusobno pričali o tome: možemo da sedimo kod kuće ili da radimo i idemo u “rudnik”, kad treba. Odlučili smo se za ovo drugo; čekati idealne uslove (tehničke, finansijke i sl.) da bi nastupali, u Srbiji je iluzorno. Zato sedamo u kombi, čak i po zimskim (ne)uslovima šibamo i u najmanja mesta, nosimo sa sobom svuda svoju binsku opremu i gruvamo iz sve snage čak i pred nekoliko posetilaca. Na taj način omogućavamo nekim nesolventim klincima koji nas ne bi nikada gledali da nas vide i čuju uživo. Ne znam koja je to magija, ali svi problemi čak i bolesti (ne preterujem) se zaboraljaju kada se” ubodem”  u pojačalo i zatvorim strujno kolo. Možda je to odgovor na pitanje…

POP: Bavimo se sportom, pažljivo hranimo, konsultujemo se s nutricionistima i raznim demagozima svakojakih sorti. Održavamo probe i koncerte redovno, spavamo kad možemo. Odluke donosimo demokratski, uz poneki kompromis. Eto, to je naš recept za dugo trajanje.

ATZKE: Verovatno je to stvar motivacije i potrebe da se još nešto uradi, kaže i dokaže. Od sedenja i pametovanja nema vajde. A i muzika je vrlo jaka droga, teško je skinuti se sa toga.

MjuzNews: Ima li među "klincima" bendova koji su vam zapali za oko, za koje biste mogli reći da obećavaju i za koje nam preporučujete da pišemo o njima?

POP: Svakako da ima. U svakom mestu po jedan, barem. Izdvojio bih U Zmajevom Gnezdu iz Obrenovca, (ni poplava im ništa ne može), onda one koji nisu klinci ali preporučujemo da pišete o njima Prljave Dripce iz Beograda (ništa im ništa ne može) i SickSoul iz Šapca, ostale molim da mi ne zamere.

MjuzNews: Jedan od fenomena regionalne scene je sastav Dubioza Kolektiv kom ste bili predgrupa na sjajnom koncertu u Areni pre par meseci. Kako komentarišete izjavu Jovana iz Del Arno Benda da Dubioza i slični reggae / ska bendovi poput S.A.R.S.-a i sastava Zaa kriju iza regea svoje narodnjačke sklonosti?

LEKI: Mala ispravka: bili smo gosti na koncertu i to na izričit zahtev članova benda sa kojima smo drugari još od 2009. kada smo se upoznali na Beer festu u Skoplju. Izjavu gospodina Matića, koga inače izuzetno cenim, ne razumem: da li on to sebe smatra jedinim pravovernim rege sledbenikom i čuvarem vatre ili mu je žao što ne zarađuje od svoje muzike koliko i neki od prozvanih bendova ili nešto treće? Postoji dobra i loša muzika, rege, rok, narodna ili bilo koja druga. Od navedenih bendova jedan smatram odličnim, jedan lošim a jedan ne poznajem dovoljno.Toliko...

RADULE: Ne vidim ništa sporno u Dubiozinom crossover pristupu jer se ne radi o banalnom koketiranju sa narodnjacima. Da li se to isto odnosi i na Let3 i njihovo „Dijete u vremenu“, koja je totalna pizdarija od pesme? Ostale navedene bendove ne mogu da komentarišem jer nemam uvid u njihov rad.

ATZKE: Oduvek je ta granica bila tanka i neki se tu snalaze neki ne, a    pitanje je da li band bira publiku ili je to obrnuto. Nekad je lakše ići linijom manjeg otpora. Mada, gde ima dima ima i vatre.

MjuzNews: Šta nam spremate za Božidarac?

POP: Jednu lepu svirku, standardno dobru, uvek bolju od prethodne. Volim Božidarac i jako mi je žao što prošlog puta bejah bolestan.

MjuzNews: Šta ste oduvek želeli sa izjavite ali vas niko nije pitao?

LEKI: Ne sećam se da nas je iko ikad pitao gde se najbolje jede. U jakoj konkurenciji paških sireva i dalmatinskih pršuta na Pagu, morskih plodova i ribe na Krku (kod Petrine mame) ili na Lastovu, a o splitskim orgijama u organizaciji Cipe i ekipe da i ne govorim, slavonskih čobanaca u Osijeku, ćevapa u Zenici i Tuzli, roštilja u skrami u Nišu, gotovo letalnog vozića u Leskovcu i ikebane u okolini Aleksinca, jagnjeta, vina i domaće pogače iz Metlike, odlične pastrmke iz Nikšića i mnogih drugih (neće se uvrediti, nadam se oni koje sam nehotice i u nedostatku prostora izostavio) svečano izjavljujem da NE ZNAM! Morao bih da obiđem još jedan krug da bih utvrdio gradivo i objektivno ocenio gde se najbolje jede.

POP:Zašto 42? E, pa zato.