Domaća scena

18.04.2013.

Mirko Luković frontmen benda Haskii Mirko Luković
foto: Maiko Sakura
Mirko Luković frontmen benda Haskii

Ekskluzivni intervju i najava nastupa

Mirko Luković je momak kom je košarka najveća ljubav a bavi se muzikom. Piše svoje pesme i peva ih. Producira za sebe i druge i radi primenjenu muziku. Puno razmišlja, radi noću, najviše od svega voli da nastupa sa svojim bendovima, sluša odličnu, veoma raznovrsnu muziku i kaže da inspiraciju najčešće nalazi u ljubavi. Ako vas je ovih par crtica o njemu zainteresovalo, saznajte više u intervjuu koji je dao specijalno za MjuzNews.

Mirko sa svojim bendom HASKII nastupa u petak, 19. aprila u zemunskom klubu FEST. Uz Haskii nastupa i pop rock sastav SINESTEZIJA a svirka kreće u 22h.

MjuzNews: Bavio si se košarkom od koje si morao da odustaneš zbog povreda što je bila i ostaće bolna tema za tebe. Kako si počeo da se baviš muzikom i kako je muzika uopšte postala značajan deo života jednog uspešnog sportiste?

Mirko: Dobro pitanje. Košarka je i danas deo mog života iako joj posvećujem daleko manje vremena, čak retko odlazim i na basket. Košarka mi je najveća ljubav u životu i jedina stvar koju dok radim, ne razmišljam ni o čemu drugom. Dok pevam, pravim muziku ili nastupam, misli mogu da mi odu i na neko drugo mesto jer iako je tu emocija pesmu koju izvodiš po stoti put, izvodiš po automatizmu pa ima mesta i za druge misli. Košarka je sa druge strane samo: igrač, koš i ništa drugo. A muzika je došla upravo u tom trenutku kad se košarka polako gasila, prvenstveno zbog ozbiljnog problema koji sam imao sa kolenima. Muziku sam uvek voleo, i u košarkaškom timu sam zbog toga uvek bio drugačiji od drugih. Svi su voleli beogradske klubove, splavove i manekenke a ja sam bio u rokenrol priči. (smeh). Gitaru sam svirao još kao mlađi a prvi ozbiljniji angažman došao je sa Samostalnim Referentima. Ubrzo je nastao i bend „Rare“ koji je krenuo Red Hot Chilly Pappers stopama. Sad kad gledam na te godine iz ove perspektive, shvatam zapravo koliko sam sreće imao što sam odmah upoznao dobre i kvalitetne ljude sa kojima sam napravio ekipu koja je odmah krenula da radi autorski. Veliki deo mene voli javni posao, čitav život sam i pisao stihove i pesme, volim kreaciju i tako je zapravo iz nekog zezanja došlo do toga da sam shvatio da mi sve to dobro ide i muzika je postala moj posao.

MjuzNews: Pišeš poeziju i tekstove za svoje pesme, komponuješ, baviš se produkcijom, pevaš, sviraš gitaru... Ko si zapravo ti?

Mirko: Ja sam Mirko Luković, artist, muzički producent, dizajner zvuka... Inače, ne mislim da je specijalno moja čar što umem da radim sve što si nabrojala, već je jednostvano došlo takvo vreme da mi muzičari počinjemo da se bavimo i svim pratećim stvarima koje se tiču ovog posla. Takođe, kad si mlad radiš sa velikim entuzijazmom koji je onda dobro usmeriti kako bi što više stvari samostalno uradio što je daleko bolje nego da bacaš ogromne pare da ti to isto rade drugi ljudi. Današnja tehnologija omogućava da se u kućnim uslovima uradi sasvim kvalitetna stvar, nije neophodno da se u skupim studijima snimaju glomazni albumi. Meni lično je to sjajno, jer smatram da baš sada, kada je svakom dostupno da snimi pesmu prolazi samo pravi kvalitet. Ja puno razmišljam i imam stav o manje više svemu što me okružuje i taj stav umem da prenesem, neki talenat očigledno postoji a muzika mi je onda došla kao prirodni poligon i emotivno blizak način da sve to izrazim. Muzika je perfidan način da ispričaš svoju priču koja je vrlo intimna a koju možeš ispričati tako da neko ko je doživeo to isto na drugačiji način ili doživljava tu emociju drugačije može da primeni tvoju priču i prepozna se u njoj.

MjuzNews: Proučavajući tvoju biografiju shvatila sam da si interesantan momak, sa puno interesovanja i talenata ali si i veoma vesela osoba. E sad, gde nalaziš inspiraciju i da li veruješ u ono da velika umetnost dolazi iz velike tuge?

Mirko: Ja lično mislim da umetnost nastaje iz jakih emocija i iskustava. E sada, gomila ljudi tako snažne emocije doživljava upravo u tužnim, setnim, nostalgičnim situacijama ali i razne druge stvari mogu da podstaknu, pomere i inspirišu. Konkretno ja se dosta vezujem za ljubav i za razmišljanja koja dolaze noću. I kad sam radio album „Gola Voda“ razmišljao sam kome bi taj album mogao da se dopadne i zaključio da su to ljudi koji na sličan način, kao i ja, provode vreme – koji noću dovode stvari u pitanje... svoj život, zemlju u kojoj žive i šta bi eventualno trebalo promeniti... I upravo iz takvih razmišljanja je i nastala gomila mojih pesama. Generalno jesam pozitvna osoba. Uostalom da nisam optimista ovim se poslom sigurno ne bih ni bavio, jer nije lako baviti se ovim žanrom u Srbiji. Ali, ne volim da razmišljam na taj način. Taj momenat, kada sam sa sobom u 4 ujutru, u svojoj kući za kompom, dok te niko ne vidi, napraviš nešto... kad ubodeš nešto što jednostavno znaš da je dobro – taj momenat je zaista katarzičan i to je trenutak koji ti da samopouzdanje. Kada se tako nešto desi, to je ogromna nagrada za sav trud i rad i za sve što si uložio.

MjuzNews: Da se unapred ogradim, ovo nije jedno od onih pitanja koje umetnici ne vole - o muzičkim uticajima. Mene zanima koji je bend tebi jako bitan u životu u smislu da je pomerio tvoju percepciju muzike i kom se zbog toga vraćaš čitavog života?

Mirko: Red Hot Chili Peppers su svakako bend koji mi je napravio ludilo u životu. Michael Jackson takođe i to od malih nogu... Zatim Rage Against The Machine, Tool, a sada u poslednje vreme Nine Inch Nails, Depeche Mode i tako neke stvari, uglavnom dark pop. Dobre melodije, ritmovi i refreni... Muzika za razmišljanje i u nekim trenutcima muzika za ples. Od domaćih autora na mene su mnogo uticali Bajaga i Oliver Mandić za koga smatram da je bio domaći David Bowie. Kad sam bio mlađi i kada je Rare tek počinjao nisam mnogo voleo priču o uticajima ili idolima pre svega zato što sam se plašio da će ljudi onda zaključiti da da ličimo na te „idole“. Međutim shvatio sam da je super kad ličiš na nekog vrhunskog muzičara, zašto da ne. Ja sam imao tu sreću da sam odrastao u kući u kojoj se uvek slušala dobra muzika i uvek sam bio u dodiru sa kvalitetnim stvarima kako komercijalnim tako i avangardnim pa tako i moj muzički ukus gravitira između ta dva pola. Ni jedno ni drugo mi nije strano i dozvoljavam da različita muzika vrši uticaj na mene. Može da mi se desi da čujem pesmu od Justina Biebera ili od Rihanne koja će mi se zaista jako svideti i čak me inspirisati. To ne znači da ja slušam taj žanr, ali ako je aranžmanski dobro urađena stvar to treba priznati a sam toga, ja sam uvek otvoren za nove uticaje. Za kraj bih dodao i Princa i Petera Gabrijela.

MjuzNews: Pitanje koje sledi je na temu stanja na domaćoj muzičkoj sceni ali iz aspekta uticaja na mlade generacije. Sigurno si primetio da mladi masovno slušaju nekvalitetnu muziku i tu ne pomaže ni to što kod kuće roditelji slušaju nešto drugo jer se radi o tome da u domaćim medijima imamo apsolutnu prevlast jednog žanra. Kako se u takvoj situaciji dolazi do nove publike? Kako doći do toga da se mlad čovek odluči za KST a ne za splavove?

Mirko: Što se mladih tiče ja to vidim na sledeći način. Kada si mlad veoma lako podležeš uticajima onih koji su glasniji i vulgarniji od tebe iz prostog razloga što ne želiš da budeš neko ko će biti meta zezanja kao neko ko sluša nešto čudno ili se oblači drugačije. Umesto da taj koji je drugačiji i samim tim interesantan, bude inspiracija i ostalima koji od njega mogu nešto i da nauče, kod nas, sve što se izdvaja postaje etiketirano i meta dečije surovosti. Smatram da ima puno onih koji slušaju recimo folk a zapravo ga ne vole već samo trče tamo gde je većina ili gde su devojke i zezanje. E, sad to me dovodi do odgovora na drugi deo tvog pitanja o tome gde se nalazi publika. Smatram da se do publike i uspeha, kada se baviš ovakvom muzikom kakvom se ja bavim, dolazi konstantnim radom i strpljenjem. Ništa se ne može preko noći osim ako nisi krajnji egzibicionista i neko kome je pet minuta slave bitnije od poruke koju želi da prenese. Tako da, bez obzira što trenutna generacija tinejdžera mahom sluša folk ipak su počeli da slušaju i Rihannu ili Beyonce koja je u Beogradu napunila Arenu. Ne može i ne mora svako da sluša Pink Floyd... Ja bih bio zadovoljan da klinci umesto Seke Aleksić slušaju Rihannu. Nije ni Rihanna sad bog zna koliko drugačija ali makar se radi o vrhunskoj produkciji, sjajnom glasu i zanatski odlično odrađenim pesmama. Meni se dopada to što na inostranoj sceni moraš da budeš dobar da bi to što radiš prošlo. Čak i za Gangnam Style, za koji ljudi kažu da je glupa pesma, ja ne mislim da jeste. To je zanatski dobro urađena pesma koja će te pomeriti na neki način i ako ništa drugo naterati te da đuskaš. U redu je da se nekome to ne sviđa ali to je kvalitetno urađena stvar. Da zaključim, smatram da jednostavno živimo u vremenu gde većina koja je glasnija i vulgarnije utiče na manjinu koja je mirnija i ne bori se za svoj glas toliko pa se samim tim i ne čuje. Ali ja verujem u karijeru koja je na duge staze i dobro osmišljena i smatram da uspeh može da se postigne samo takvim putem.

MjuzNews: Sve to što ti pričaš zaista lepo i zrelo zvuči. Ali odgovori mi iskreno – mlad si, talentovan si, praviš dobru muziku, lepo pevaš, imaš dobru ekipu, čak lepo i izgledaš, sigurno si i sam svestan da bi, da živiš u Kaliforniji imao kuću sa bazenom.Međutim, živiš u Srbiji i od ovoga čime se baviš jedva možeš da preživiš a i to je „Gola voda“. Da li je moguće da nisi ni malo ljut zbog toga?

Mirko: Naravno da ima jako teških trenutaka. Nisam siguran da sam ubeđen da bih, da sam negde drugde, bio nešto više ali bi svakako makar postojala šansa da uradim i postanem nešto više. Ne krijem da postoje teški trenutci ali naučio sam da se svakog dana budim sa novom nadom. Takođe, rad oslobađa a težak trenutak dovede do neke nove pesme koju napraviš.

Meni je jedna druga stvar neverovatna a to je da neki ljudi iz naše zemlje koji vole muziku a imaju mnogo novca nisu došli na ideju da otvore izdavačku kuću koja će onda izbaciti dvadeset dobrih, mladih bendova, bez grča da investicija mora da se vrati jer već imaju kapital. Ja, recimo, kad mi se neki mlad muzičar dopadne, dam svoju pesmu i pozovem ga kod mene u studio da to snimimo kako bih mu pomogao. U tom kontekstu mi nije jasno, da se u ovoj eroziji kulture u kojoj smo, nije pojavio neko ko će ako ništa drugo barem iz nekog ego tripa postati „mesija“ koji će spasiti domaću scenu. Nažalost ja sam najveća razočaranja na sceni doživeo upravo od ljudi koji su da takom kažem „sa naše strane“. Ružno zvuči to što ću reći, ali mnogo ljudi, pa i onih iz branše, pati od brojnih kompleksa. Od njih jednostavno ne treba nikada ništa očekivati. Kad sam to shvatio, okrenuo sam se gomili drugih i filtriram ljude koji me okružuju.

MjuzNews: Rare i Haskii se veoma žanrovski razlikuju a to su dva benda sa kojima ti paralelno radiš. Rare je doduše trenutno na pauzi pa nam reci da li će toj pauzi uskoro doći kraj?

Mirko: Tačno, meni i bilo važno da se žanrovski razlikuju jer ne bi bilo smisla da sam napravio bend koji bi svirao isto što svira i Rare. Radićemo svakako, konstantno smo u kontaktu i dogovoramo se kada ćemo i kako krenuti. Iskreno ja ne volim da sedim na trista stolica od jednom a bendu Haskii, koji je okupljen oko mog solo projekta, je ipak trebalo vremena da profunkcioniše bez obzira na to što ga čine zaista dobri muzičari. Ja sam se zaista posvetio tom bendu u svakom smislu, od traženja prostora za vežbanje pa do svega drugog kako bi to postao jedan ozbiljan sastav koji kao i Rare može da se pojavi bilo gde, u bilo kom trenutku i da bude ponosan na svoju svirku. Sa druge strane Rare-u je bila potrebna pauza. Izvrteli smo u jednom trenutku sve što smo mogli, vreme je bilo drugačije , bilo je manje novca i manje mogućnosti da nešto sam uradiš pa smo samim tim bili daleko vezaniji za izdavačku kuću. Sada sve što uradiš možeš da izbaciš na YouTube i da te to ništa ne košta. E, mi smo taj tranzicioni period kad su albumi i CD-ovi promenili agregatno stanje i prešli u digital, proveli u mirovanju i smatram da je to dobro jer bismo u suprotnom izgoreli.

MjuzNews: Šta slušaš u kolima trenutno?

Mirko: Slušam bend koji se zoveIntervals, to je neki đent metal bend. Slušam... PJ Harvey... Onda u poslednje vreme mi se mnogo sviđa How To Destroy Angels - to je novi projekat Trent Reznora iz Nine Inch Nails na kom radi sa svojom ženom i sa Atticus Rossom. To je nešto između Depeche Mode i Masive Attack. Ima hiljadu stvari koje vrtim, ali staću ovde.

Ostavi
komentar

Povezano