Tek kada pročešljate malo YouTube i komentare na neke njihove stare snimke, shvatate koliko su KZŠ (Kazna za uši) velik bend. Uhvati vas nostalgija i potpuno podetinjite a ovi mlađi, koji se ne sećaju dobro kraja osamdesetih i onog dobrog parčeta devedesetih ne mogu da veruju da je ta muzika bila nešto što je tada slušala većina i što si mogao da čuješ kad uključiš RTS 1 koji je tada, btw., bio jedan od 2 kanala u državi i najmoćniji medij koji kad nešto pusti to postaje hit - odmah. Oni su nas nedavno obradovali odličnim novim singlom „Tamo na mostu“ koji je već ušao na osmo mesto Jelen TOP 10 liste i koji najavljuje i njihov novi album, prvi nakon mnogo godina pauze. Imali smo čast da ovim povodom pričamo sa legendarnim Ivekom koji nam je ispričao kako je magija počela i kako su je očuvali do danas.

MjuzNews: Svirate punih 28. godina. Da li se sećaš prvog koncerta?

Ivek: Prvi koncert je bio 17. oktobra 1986. godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Sećam se da smo svirali „Gibaj se“, „Stoj Džoni“ i „Blitzkrieg Bop“ od Ramonesa. I za tu smo pesmu imali drugog pevača, ja nisam pevao nego sam samo svirao gitaru... Možda je trebalo i da ostanem samo na gitari, ovako sam malo vezan za mikrofon pa ne mogu da trčim po bini (smeh).

Inače, baš sam skoro našao neki stari snimak spota „Gibaj se“ u kom je neka zgodna, obnažena devojka pa su odmah svi reagovali i pitali kako li ona danas izleda (smeh).  

MjuzNews: Da li je teško svirati gitaru i u isto vreme biti glavni vokal?

Ivek: Pa jeste, naporno je. Ja ceo život pričam da su to dva posla ali nikako ne mogu da to naplatim.

MjuzNews: Kakve ste ambicije imali kad ste počinjali i kako ste odlučili šta ćete svirati? Da li je vaš zvuk proizašao iz onoga što ste tada privatno slušali ili je po sredi nešto drugo?

Ivek: Obzorom da smo, kad smo krenuli sa svirkom, imali po 15 godina, mi ništa drugo nismo ni mogli da sviramo osim te rif svirke slične Ramonesima. Svirali smo malo i Clash ali oni su teži za skidanje. Prvih jedno 3 godine nije tu bilo mnogo autorskih stvari. Tek od ’89 kreće studijsko snimanje... dakle, tek posle 2-3 godine baš banalnog bavljenja muzikom po nekim prostorijama. Onda sam se preselio na Vračar i tu sam napravio prostor za vežbanje u kom smo bili 20 godina. Sada nemam prostor za vežbu i mogu ti reći da nam to pravi problem. Juče sam, recimo, bio u fenomenalnom studiju ali nije to to – zakupili smo 4 sata i nije nam bilo dosta.

MjuzNews: Da li vam je bilo teško da se priviknete na nove tehnologije?

Ivek: Mi smo u samom startu primenjivali moderan način snimanja u smislu da nismo svirali svi zajedno. E, sada se vraćamo tome... tačno je, sada imamo digitalnu tehniku, ali više ne želimo da dolazimo u razičitim terminima da slušamo ostale preko slušalica i nasnimavamo svoj deo. Poslednje dve godine sve snimamo live. Doduše, u različitim smo prostorijama, a ako mene pitaš, najbolje bi bilo da smo svi zajedno, u jednom prostoru, ali nema više tako velikih studija, svi su zatvoreni. Čuvena petica je danas Takwood. Tu je danas 5 ili 6 bioskopskih sala pa zamislite koliki je to studio bio! Orkestar od 150 ljudi je mogao da snima tu. Toga danas, kod nas, više nema.

MjuzNews: Čini mi se kao da postoje 2 struje danas. Jedna koja se zalaže za izbacivanje albuma kao celine i druga koja kaže da su albumi prevaziđeni i da treba samo raditi singlove. Šta ti kažeš na to?

Ivek: Pedesetih godina su singl ploče sa 2 pesme bile sjajna stvar za radio. Jedna je pesma uvek bila hit, a druga je uglavnom bila autorska stvar. Kod Stonesa je ta „A“ stvar bila uvek neka obrada a na drugu stranu su lepili nešto što nije na prvu loptu a čime oni sebe kao autore žele da afirmišu.

Ja sam veoma rano počeo da puštam muziku a puštam i dan danas po klubovima, i sećam se da sam 80 –tih uvek pored LP ploča nosio i 20-30 singl ploča. Nažalost, desile su se ’90 i 2000-te kada je CD ušao u priču što je jako unazadilo zvuk. Na dobroj opremi i te kako može da se čuje razlika između audio, CD i mp3 snimka, i ploče.

Sa druge strane, danas, kod nas više nema nikakve muzičke produkcije. Čuo sam da PGP prodaje radnju i da neće više ništa izdavati. To je strašno... kuća koja je decenijama unazad objavila tolike muzičare i bendove, pa i naš jedan album... Sećam se, dali su nam čuvenu peticu da snimamo, i još tada, 95-te su nam govorili da je to kraj. Evo, mi sada gostujemo u emisiji Jelen TOP 10 i to je jedina emisija tog tipa koja postoji kod nas. Nikada nismo imali više TV kanala a imamo samo jednu emisiju koja ide nedeljom u ponoć. Ona jeste gledana, ali trebala bi da ide recimo petkom u 20h ili u nekom drugom dobrom terminu kako bi nas, koji se time bavimo, neko zaista video. Kad te vide onda znaju za tvoju muziku, zovu te na nastupe, jedno vuče drugo i tako nastaje scena. Toga nema danas. Čini mi se da narod priča tu priču da nije bitna celina nego singlovi a zapravo treba izbacivati siglove pa kad ih se nakupi 7 – 8 onda treba izdati album.

MjuzNews: Koliko se od početaka do dana promenio vaš zvuk, ako uopšte?

Ivek: Ne znam... Ja samo znam da smo mi uvek (pa tako i danas) svirali dok svi ne budemo gola voda. Ja ne mogu da shvatim da neko sedi dok svira i čim vidim da neko, sedi na probi... ja odmah dižem stalak da bi se sviralo kao da je koncert. A zvučno nema neke razlike. Imali smo jedno vreme ženski vokal ali sada opet nemamo.

MjuzNews: Koliko pratiš scenu i da li imaš osećaj da se nešto novo „kuva“?

Ivek: Pratim, kako da ne. Prošle godine sam odgledao skoro sve koncerte u Božidarcu. Dobro si to rekla da se kuva nešto... tačno, ima mnogo bendova i ja samo ne bih voleo da odu u cover a toga ima mnogo...