Ovo je priča o jednom mladom bendu koji je okupila naša poznata glumica Kaja Žutić sa ciljem da pažnju javnosti skrene u pravcu gorećih ekoloških problema. Ujedno ovo je i priča o tome kako muzika može biti stavljena u službu viših ciljeva, o domaćoj i svetskoj sceni i o krizi umetnosti uopšte...

MjuzNews: Poznajemo te kao Kaju Žutić glumicu a sada te upoznajemo kao Kaju San koja svira bas i peva. Kako se te dve „osobe“ razlikuju i kroz koju od njih dve se bolje izražavaš?

Kaja San: Ja sam i jedno i drugo. Katarini Žutić je prilično udobno u Kaji San. Uživam u muzici i u tome da sviram iako nažalost nemam dovoljno vremena za vežbanje, ali imam dobre muzičare oko sebe koji pokriju neke moje nedostatke. Imam ideje što je najznačajnije, imam tekstove i melodije, a to je okosnica ali je naravno potrebo mnogo rada i toga smo svi u bendu svesni. Ogroman je posao uraditi jednu pesmu a kamoli ovo što mi imamo u planu za sledeću godinu.

MjuzNews: Bend koji si okupila, Kamikaze, su zapravo projekat a tema kojom se bavite kroz vašu muziku je ekologija. Kako si se zainteresovala za bavljenje ekologijom i zašto si izabrala da se javnosti obratiš baš kroz muziku?

Kaja San: Ja svoje pesme pišem odavno, već 15 – 20 godina. U jednom trenutku sam shvatila da bih neke stvari volela da kažem i došla sam na ideju da to učinim kroz muziku. Kao klinka sam svirala klavir ali sam već sa 12 godina imala svoj prvi bas koji sam svirala tako glasno da sam razvaljivala zidove u roditeljskom domu (smeh). Tako je bas bio logično rešenje kad sam krenula sa sviranjem u bendu. A kad je u pitanju ekologija, do toga je došlo tako što sam u inostranstvu, kad god otputujem, uočila koliko su stvari tamo uređene po tom pitanju i nije mi jasno zašto je kod nas toliko teško organizovati da se odvaja staklo od plastike, plastika od papira itd. Staklo se nikada ne razlaže, uvek ostaje staklo. Ono još i najmanje škodi prirodi, ali plastika se recimo razlaže 300 – 400 godina što je strašno! A kod nas postoje svega jedna ili dve fabrike za reciklažu a i tamo se koristi jako mali deo kapaciteta. To je nešto što je u svetu uveliko uvedeno a mi nismo ni počeli. Meni je sve to zajedno oduvek bilo strašno pa sam odlučila da se obratim ljudima na meni svojstven način. To je verovatno zaludno ali zato se i zovem Kamikaza jer ću verovatno izginuti objašnjavajući nekome nešto (smeh). Prvo sam pokušala da organuzujem neko malo udrženje sa kojim bih sakupljala i razvrstavala smeće, ali sam shvatila da već postoji monopol i da ja kao prvatno lice ne mogu da krenem da se bavim time jer će me pojesti mrak. Zato sam odabrala muziku.

MjuzNews: Kada neki muzičar želi da pravi angažovanu muziku, to uglavnom čini kroz neke malo agresivnije žanrove – punk, hip – hop, metal (izuzetak je reggae). Da li si se i ti vodila tim nepisanim pravilom ili je tvoj zvuk rezultat onoga što inače slušaš i sviraš?

Kaja San: „Himna“, dok sam je ja sama svirala na basu, pa čak i kasnije sa bubnjem, uopšte nije delovala tako agresivno. Ali kad je došla gitara mi smo shvatili da je to vrlo buntovnički agresivna pesma. Imam još pesama koje su još agresivnije ali od ove nekako to nisam očekivala (smeh). U svakom slučaju ja mislim da je to u redu jer je agresivno i ono što hoćemo da kažemo pa i zvuk kojim se obraćamo treba da bude agresivan. Zašto da ne?

MjuzNews: Odrasla si u urbanom Beogradu dok je scena bila sjajna i raznolika. Koju si muziku slušala i za koji bend možeš reći da je najviše uticao na tvoj muzički ukus?

Kaja San: Ja sam bila panker. Generacijski je to bilo tako i svi koji smo bili buntovnici bili smo etablirani kao pankeri a muzika nam je svima dosta značila. Nekako nas je muzika definisala i imala je mnogo značajniju ulogu nego što je to sada slučaj. Mladi ljudi su danas mnogo inertniji kad je  muzika u pitanju. Ja sam slušala pank što je dosta na mene uticalo kasije mada sam slušala i funk i reggae i sve što mi je zanimljivo. Nisam se ograničavala žanrovima a takve su mi i pesme.

MjuzNews: Snimili ste prvi singl „Himna“ za koji je urađen i video koji ste postavili na YT. Da li će to biti vaša strategija i ubuduće ili razmišljaš o albumu? Da li već imate materijala za album?

Kaja San: Ima materijala ali mislim da je za album još rano. Možda eventualno ako puno toga budemo izdali, pa postanemo poznati onda ima smisla izdati The best of album, ali ovako praviti prvi album – ko bi to slušao? Pažnja publike je jako rasuta. Mislim da je ovo kako smo krenuli dobra strategija. Prvo se etablirati, i doći do publike koja želi da nas sluša pa onda razmišljati o albumu.

MjuzNews: Slično (da je rano) si izjavila jednom prilikom i na pitanje o koncertima. A da li planirate nastupe na festivalima, posebno onim koji se takođe bave ekologijom kao Terraneo ili SuperNatural?

Kaja San: Mi jesmo razmišljali o tome ali kad smo zvali SuperNatural oni su nam rekli da su popunjeni za ovu godinu. Ali, ja se nadam da ćemo mi imati svoje mesto jer smatram da od Kamikaza niko nije adekvatniji za takvu vrstu festivala. Naši nastupi su osmišljeni tako da između pesama ja vodim neku vrstu programa a imamo i instalacije na bini – iza benda su postavljeni video bimovi na kojima se provlače crteži Marka Baničevića, još jednog Kamikaze a tema je sve vreme ekologija. Naši nastupi su konceptualno osmišljeni i okrenuti ka tome da se ljudi osveste ne samo ekološki već i društveno.

Trenutno ni na svetskoj sceni ja ne poznajem ni jednu markantnu muzičku pojavu kojoj bih se divila. Originalnost je izašla iz mode ... postala je nepoželjna stvar.

MjuzNews: Zašto je to tako? Zašto smo pre 40 godina imali Marleya, Hendrixa i Dilana a danas imamo PSY-a i Jay Z-a?

Kaja San: Svetsko interesovanje je generalno popustilo na temu duhovnosti jer davno nije bilo nekog rata koji bi nas potsetio na to koliko je duhovnost važna. Istorijski gledano, nakon drugog svetskog rata koji je bilo stravičan, odneo silne žrtve i tokom kog su se svi nagledali užasa, došle su 50 - te i 60 - te i eskpanzija duhovonosti u svakom smislu – muzike, filma, umetnosti uopšte...  Nakon toga, vremenom je potražnja za duhovnim nestala i ostala je potražnja za materijalnim jer smo zaboravili koliko je duhovno važno.

MjuzNews: To je tačno gledano iz perspektive potražnje a kako stoje stvari gledano iz perspektive umetnika - stvaraoca? Da li onda možemo zaključiti da bez velike muke i nesreće nema umetnosti?

Kaja San:  Svakako da inspiracija dolazi iz muke. Umetnost mora biti kritika. Kad bi društvo bilo idealno ne bi bilo umetnosti jer u idealnom društvu nema na čega da se ukazuje. Iz muke se dolazi do kvalitetne kritike. 

Kaja San će biti gost Jugoslava Pantelića u emisiji Jelen TOP 10 u nedelju 21. jula na prvom programu RTS-a, nakon trećeg Dnevnika i 24. jula u 21h na Studiju.