Prošlog četvrtka, u KST-u je održano veče tokom kog su momci iz sastava Eyesburn puštali muziku, a koje je bilo svojevrsna najava koncerta koji će biti održan u petak, 31. maja povodom otvaranja bašte KST-a. Na ovom koncertu, pored čuvenog Eyesburn-a nastupiće i sastavi Zaa i Sixpack.

Mi smo iskoristili ovu sjajnu priliku da u pauzi između setova porazgovaramo sa Nemanjom Kojićem Coyotom. Ovo je priča o reggaeu u Srbiji, o sceni, o muzici uopšte, o bitnim stvarima u životu i o jednom jednostavnom momku neverovatnog talenta od kog možemo mnogo toga naučiti...

Mjuznews: Da li se nešto promenilo u Srbiji od ’94 ili TV program i dalje „prži oči“?

Coyote: Ne prži više onako strašno... nema rata na 150 kilometara od nas hvala bogu. Stanje je, što se tiče sredine u kojoj živimo, status quo. Ne govorim ovde o sceni, daleko od toga, scena je sjajna! Već je malo zabrinjavajuće to što su ljudi izgubili volju i ne znaju u kom pravcu idu što je izmeđuostalog rezultiralo i time da se manje sluša rokenrol a na koncerte ide sa mnogo manjim entuzijazmom nego što je to bilo kad smo mi počinjali. Mi smo zaista živeli za izlazak u KST petkom, ili na Mašinac... a sada vidim da se ljudi mnogo više druže preko interneta. Realnost je to da prosečan čovek provodi 5 sati dnevno ispred kompjutera i to je promenilo tok čovečanstva i naravno tok muzičke scene u ovom gradu. Daleko manje se viđamo, manje izlazimo i to je razlog zašto ne postoji neka konstantna scena kao što je to nekada bilo recimo u Domu Omladine. Doduše, sada postoji nešto slično u Božidarcu i zaista u poslednje vreme kao da malo sve oživljava. Ali, do skora nije postojala ni jedna scena koja radi konstantno, jednom nedeljno, kao što je to bio Bunker (Dom Omladine) gde se znalo: jednom nedeljno svira blues bend, četvrtkom su hard core bendovi i tako dalje... tako se gradila scena. Drugo, tu smo se svi sastajali i viđali, a sada svako radi za sebe a komuniciramo preko Facebook-a i to je to... ali takvo je vreme. Što se scene tiče ona je odlična! Na koju god stranu da se okreneš i kakvu god muziku hoćeš da slušaš, u Beogradu imaš odgovor na to i naići ćeš na relativno kvalitetan bend koji će zadovoljiti tvoju želju za slušanjem te muzike.

MjuzNews: Svoj prvi album „Freedomized“ snimili ste na live nastupu upravo ovde u KST-u. Kako se danas sećaš tog koncerta?

Coyote: Sećam se da nam je bilo jako teško da sve to organizujemo. I sve je nekako bilo komplikovanije nego sada. Pre svega ’95 godine nisu postojali hard diskovi tako da nismo mogli kao danas da donesemo lap top i snimimo koncert nego je samo snimanje albuma bilo proces. Mi smo tada iznajmili neki „dat“ ili „data“, ne sećam se više, player da bismo sve snimili u što boljem kvalitetu. Međutim bili smo neiskusni pa se bas gitara nije čula kako treba jer nismo nabavili dobro bas pojačalo... i tako... ali to je jednostavno tako tada funkcionisalo i daleko se teže nego danas dolazilo do pristojne opreme koja uopšte radi. Mi nismo bili amateri, bili smo stopostotno posvećeni muzici ali nismo imali uslove. U tom smislu koliko god se ljudi danas žalili ipak je vremenom sve uznapredovalo. Sa druge strane, što je gluplje vreme, što je veća mentalna represija, što je gore sivilo oko nas, to je umetnost jača. Bez obzira da li govorimo o muzici, slikarstvu ili pozorištu, uvek u nekim bezveznim vremenima nastaje najbolja umetnost.

MjuzNews: Šta je za tebe najvažnija stvar u životu, sem muzike?

Coyote: Zdravlje i dragi ljudi oko mene a najveća strast mi je muzika.

MjuzNews: Jedna si od najskromnijih osoba koje sam ikada videla – da li te je to profesionalno koštalo?

Coyote: Jeste na trenutke možda u materijalnom smislu. Međutim ja verujem da koliko se u životu i poslu sagneš i koliko se trudiš tolika te nagrada kasnije čeka. Ja mislim da je skromnost vrlina i da skromni ljudi nesvesno rade za sebe. Kada činiš dobro ne zatvaraš vrata iza sebe, ljudi ti ne okreću leđa a ti ostaješ ono što jesi i tako možeš da opstaneš godinama baveći se, u mom slučaju, nečim što strašno voliš, a to je muzika.

MjuzNews: Da li muzika može da menja svet?

Coyote: Meni je svakako izmenila moj svet. Mislim da mi, koji smo na istoj talasnoj dužini reagujemo pozitivno na muziku... naš nervni sistem, naši umovi i naša tela, reaguju jer mi smo takva vrsta ljudi. Ali imaš i drugu vrstu ljudi koje muzika uopšte ne zanima. Meni recimo PINK ili narodnjaci nikada neće biti problem, jer ljudi koji to slušaju svakako ne bi slušali moju muziku. Ja nisam u problemu što nemam puno Ušće jer meni to i ne treba. Ja sam zadovoljan da ovaj bend traje dokle god mi budemo bili u stanju da sviramo i dok nas zdravlje služi, da sviramo godinama i da preživljavamo od toga. Meni ne trebaju super kola, trebaju mi neka kola, da odem od tačke A do tačke B... voleo bih da imam nekad neki auto... Ali, mislim da smo mi savršeno srećni i privilegovani zato što imamo muziku u našim životima i ja to jako cenim. Svako jutro sam svestan toga jer je to prelepo. I ako mogu da platim račune, napunim frižider i da sutra nešto ostavim svom detetu koje će doći, meni bi to bilo sasvim dovoljno, ja se ne bih brinuo uopšte.

MjuzNews: Prošle godine si izjavio da je reggae počeo da postaje moda i biznis kao i hip – hop...

Coyote: Nisam to rekao za srpski reggae već globalno za reggae scenu. Za srpski nikako zato što je kod nas reggae nezaštićen i van bilo kakog establišmenta i tu nema ni malo pomodarstva. U Evropi je reggae mainstream i biznis, a u Srbiji je underground i super je da je tako, samo bi bilo dobro da su uslovi malo bolji i da nam je zemlja malo bogatija... onda bi ljudi mogli da plate ulaz na koncert pa bi i svi ti bendovi mogli da opstanu. Nama je trebalo 20 godina da shvatimo da stojimo na čvrstom tlu, da ne gubimo publiku i radimo samo dobre stvari. Ali mnogi ljudi se umore i na pola puta odustanu jer im se ništa ne vraća. Mi smo znali da će od naše muzike nešto biti pa smo radili 20 godina i, i dalje nam se ne vraća, ali i vraća se na neki način...

MjuzNews: Jedan si od retkih koji je puno putovao i shvatio da nije sve što je tuđe bolje i lepše i nisi fasciniran inostranstvom. Sa druge strane, da živiš u nekoj normalnoj zemlji ili u Americi, bio bi milioner . Da li te to frustrira?

Coyote:Ne frustria me, šta  da radim... Ne mogu da budem nezadovoljan što sam rođen ovde. Ima toliko lepih stvari ovde, a to je samo jedan od problema i to nije toliko bitno... Jeste da su umetnici ovde nezaštićeni, ali to je sistem. Jedino što mene ovde nervira jeste sistem, a sistem je svugde isti, samo što smo mi mala scena pa se sve mnogo više oseća.

MjuzNews: Ali, kod nas je i POP otišao u underground...

Coyote: Jeste... evo, Eyesburn je odbijen od strane MTV-a za premijeru zato što spot nije dovoljno komercijalan...

MjuzNews: U tom kontekstu, reci mi: scena je sjajna, bendova ima mnogo, ima i publike jer su koncerti posećeni, ali i dalje za underground nema mesta u medijima, zašto?

Coyote: Ja ne znam šta se desilo nakon promene režima... umesto da bude bolje po rokenrol, sva vrata su se nekako zatvorila. B92 je bila antirežimski nastrojena stanica sa koje je za vreme demonstracija pičio Public Enemy „Fight The Power“ i Marley „Get Up Stand Up“... a sada su se pretvorili u Velikog Brata... Ali, sa druge strane se pojavio internet kroz koji nam je data mogućnost da naša muzika dopre do ljudi. Kad kažem naša muzika mislim na sve nas koji se bavimo muzikom.

MjuzNews: Večeras vrtite muziku koju privatno volite da slušate. Šta je to u tvom slučaju? Preporuči nam nešto što sigurno nismo čuli.

Coyote: E ovako, čovek se zove Brushy, King Of One String. On je jamajkanski ulični reggae svirač koji je krenuo da svira na ulici i već 30-40 tu svira na gitari sa jednom žicom. Njegova muzika je blues, ali naravno, on je sa Jamajke pa se oseća i karipski reggae. To je zanimljiv unplaged... One man band na jednoj žici... udara po gitari, pravi ritam... meni je to jako zanimljivo.

MjuzNews: Preporuči nam neki domaći mladi bend za koji možda nismo čuli a koji zaslužuje našu podršku.

Coyote: Svi su dobri... Ima neki klinci iz Vojvodine, Foundation... oni su odlični...